У циљу партијске кампање Демохришћанске странке Мицкеј обмањује јавност, тврди предсједник ПзП-а
Лидер Покрета за промјене (ПзП) Небојша Медојевић тврди да министар финансија „преко свог врло доброг друга“ државног секратара Јанка Одовића цензурише плаћања и извршења обавеза потрошачких јединица.
„То је радио и у противуставно и противзаконито уведеном режиму привременог финансирања. Мицкеј и Одовић су исплатили 55 милиона еура мање од планираног за капиталне инвестиције. Ово кашњење у исплати обавеза из капиталних инвестиција угрожава неликвидност предузећа која изводе радове. Они касне са исплатама својих обавеза, враћањем кредита, а касне зараде. Влада постаје извор неликвидности привреде“ истиче Медојевић.
Додаје да Спајић у континуитету обмањује јавност, а све у циљу партијске кампање Демохришћанске странке.
„Уводи опасне импровизације у систем јавних финансија. За првих девет мјесеци 2021. године Мицкеј није извршио обавезе из буџета у износу од 108 милиона еура. То су обавезе из буџета које су планиране у буџету за ову годину који је припремао Мицкеј и за који је рекао да је “најбољи у историји”. Овдје се не ради о уштедама, него о дефинисаним обавезама потрошачких јединица за финансирање свог рада, посебних програма, набавки и капиталних инвестиција за 2021. годину Министар Мицкеј је дужан да извршава буџет и да омогући потрошачким јединицама да несметано реализуји своје активности“, појашњава Медојевић.
Како је навео, „посебно је била велика дрека од стране Мицкеја да ако се не гласа за буџет, неће се моћи исплатити субвенције пољопривредницима и осталим корисницима“.
„Мицкеј за првих девет мјесеци је исплатио 11 милиона еура мање за субвенције. И ако су пуна уста бриге о сиромашнима, Мицкеј је платио 5,3 милиона мање за социјалне надокнаде. Али је зато Мицкеј својим колегама “банкарима” исплатио 8,8 милиона више за камате. Мицкеј није извршио ни плаћања на име трансфера институцијама, НВО и јавном сектору од преко 11 милиона еура“, тврди Медојевић.
Према његовим ријечима, Спајић не може својим дискреционим одлукама да одлучује које ће се ставке у буџетима потрошачких јединица извршавати, кад и колико.
„Тиме се уводи хаос у систем јавних финансија. Потрошачке јединице не могу да планирају своје јавне набавке, понуђачи не могу да планирају своје понуде. Министар постаје тачка ризика од корупције јер исплате зависе од њега и ниеговог врло доброг друга Одовића. То отвара питања мотивације повјерилаца и приватних фирми да стимулишу министра, како би њихова потраживања била раније и у цјелости измирене. Уштеде се раде плански, и то ребалансом буџета који се мора усвојити у Скупштини. Неплаћање обавеза државе или селективно плаћање је грубо кршење Закона о буџету и указује на могућу корупцију или доминацију партијских интереса у односу на опште. Приватне апотеке не добијају новац за продају љекова на рецепте, извођачи радова прекидају радове, држава све више дугује. Министар сам одлучује о исплатама. И на крају то што није исплатио 108 милиона које је сам планирао као обавезу буџета, “приказује” као смањење дефицита и “уштеду”. Извршење буџета је законска обавеза. Ако је дошло до пада прихода буџета, и не може да се реализују неке планиране обавезе потрошачких јединица, ради се ребаланс буџета и доноси се одлука или о смањењу буџетских расхода или о финансирању дефицита из других извора или промјеном пореске политике. Држава није играчка, а посебно јавне финансије које су најконзервативнији дио финансијског система и свака промјена мора бити добро и пажљиво припремљена и анализирана. Посебно у држави гдје је Влада највећи послодавац и највећи купац и гдје се непажљивим и хазардерским потезима може дестабилизовати и финансијски систем и привреда у цјелини“, закључио је Медојевић.