Министарство рада и социјалног старања, на чијем је челу Адмир Адровић, запослило је од формирања почетком маја најмање 15 лица и то на уговор о дјелу, сазнаје „Дан“ у том ресору. У исто вријеме из тог ресора је свим установама социјалне и дјечје заштите, којих је 22, послат допис у којем се од директора тражи да министарству доставе податке о свим слободним и упражњеним радним мјестима. Према оцјени саговорника „Дана“ ово је у установама социјалне и дјечје заштите оцијењено као план да се сва та мјеста попуне. Према незваничним информацијама сви до сада запослени у министарству су углавном кадрови Бошњачке странке, из које долази и министар Адровић.
Из Министарства рада и социјалног старања још увијек нијесу одговорили на питања која смо им послали 8. августа, а тражили смо им између осталог и податак „колико радника је запослено у министарству и институцијама под његовом ингеренцијом од формирања 43. Владе“.
Министарство је од установа тражило да им се до 5. августа доставе сви подаци који се односе на број запослених на одређено и неодређено вријеме, по основу уговора о дјелу, преко агенција, као и податке колико радника је на боловању. Такође, тражили су податке о броју систематизованих радних мјеста, те појашњење колико их је слободно или упражњено. Допис установама послала је Мерсида Аљићевић, в.д. директорица Директората за социјалну и дјечју заштиту.
Од јесени и зиме сви страхујемо
Медојевић истиче да је социјална политика најважнији дио политике једне државе јер показује колико држава брине о својим грађанима.
– Наша социјална политика се одавно претворила у институцију којој угрожени грађанин не значе ништа. Министарство рада и социјалног старања као надлежно над центрима за социјални рад се не бори да грађанима буде боље, да им олакша и помогне да што прије изађу из стања у које су запали. Социјална помоћ је мизерно ниска, а да би се остварила потребно је да немате ништа. Превентива у нашој социјалној заштити не постоји. Механизми које имамо су крути, недовољни и не прилагођени времену у којем живимо (корона, рат у Украјини). Иду јесен и зима који су толико непредвидљиви да изазивају нелагоду и код оних који нису материјално угрожени – наводи Медојевић.
Према оцјени директорице Банке хране Марине Медојевић Министарство рада и социјалног старања само доказује да се не бави својим послом, а то је заштита грађана, већ ухљебљавањем партијских кадрова. Она истиче да држава постоји да би институције радиле у корист грађана.
– Министарство рада и социјалног старања је државни орган који има једну једину улогу да помогне људима у породицама, који не могу помоћи сами себи. Наша социјална политика показује немоћ да се избори са проблемима које људи имају свакодневно и чији се број из године у годину повећава. Умјесто да Министарство рада и социјалног старања као и центри за социјални рад сакупљају податке колико има породица које не могу да плате кирију, огријев, струју, купе храну, колико дјеце нема књиге за средњу школу или факултет па ће због тога одустати од даљег школовања, они пописују колико људи да запосле. Зашто не провјере колико дјеце нема школски прибор, обућу, одјећу, превоз до школе, ужину и слично, зар је једино битно колико радних мјеста има у које могу угурати своје партијски подобне чланове – наводи Медојевић.
Она истиче имали смо фрапантан податак, за само један мјесец владе Дритана Абазовића су потрошили милион за уговоре о дјелу и остале хонораре, а да је у исто вријеме укидана помоћ за угрожене грађане.
– Већ мјесецима се не исплаћују једнократне новчане помоћи јер ће брзо избори. То није сметња изгледа за запошљавање и давање уговора о дјелу. Држава која грађане посматра по политичкој припадности, а не по степену угрожености не може бити држава свих грађана већ само одабраних. Политика се дешава у дворишту социјалне политике и то је неопростиво. Сиромаштво не познаје вјеру, нацију, ни политичку припадност. Сиромашни су људи, а не статистика – истиче Медојевић.
Извор: Дан