Процес формирања мањинске владе готово завршен, каже он
Извршни директор Грађанског покрета УРА Зоран Микић оцијенио је да је процес формирања мањинске владе готово завршен, те да је остало да се усагласе технички детаљи који се односе на Споразум о програмским и политичким приоритетима 43. Владе Црне Горе.
Ипак, како каже, договорени су њени приоритети, усаглашена је и структура, а непознаница је хоће ли влада имати 18 или 20 ресора.
Формирање мањинске владе одужило се и због рата у Украјини
Сагласан је да се процес око формирања мањинске владе неоправдано одужио, те да су имали све предуслове да се посао заврши много раније.
Процес се, каже, одужио не само због унутрашњих политичких прилика, већ и због глобалних збивања, попут руске агресије на Украјину.
Локални избори успорили мањинску владу
Наводи да ће СДП врло вјероватно бити дио мањинске владе, те да су захтијевали додатно вријеме да се усагласе ставови између СДП-а, с једне стране, и потписника Меморандума о политичкој сарадњи са друге стране.
„Ту мислим на СНП, мањинске партије и ГП УРА. Сад смо привели тај процес крају. И локални избори су утицали да изгубимо неколико седмица јер се фокус јавности усмјеравао на њих“, рекао је Микић, пише РТЦГ.
Ни он сам, како је рекао, не може да објасни гдје се „запело“ у формирању владе: „Мање више је структура саме владе договорена, договорени су субјекти који ће највјероватније чинити ту владу. Остали су технички детаљи о политичким и програмским приоритетима владе. То су врло важна питања“.
Кад је ријеч о структури владе, Микић каже да је непознаница да ли ће влада имати 18 или 20 ресора.
„То је условљено самим финишом политичких преговора. Влада ће највјероватније имати три потпредсједника, да ће сваки потпредсједник везати за себе један ресор. Имаћемо тако неке праксе које смо раније имали, само је остало да видимо хоћемо ли имати 18 или 20 ресора“, појаснио је Микић.
Рано о именима
Рано је, каже Микић, говорити о именима за министарске позиције, јер све мора проћи партијске органе,
„Оставио бих то мандатару кад се све склопи да он обавијести јавност ко ће персонално чинити владу. У овом тренутку је извјесно да ће СДП-у припасти ресору вањских послова и одбране“, истакао је Микић.
На наводе бивших партнера из власти да им не иде добро у преговорима, те да би Дритан Абазовић требало да врати мандат, Микић одговара: „Политички субјекти с којима смо чинили парламентарну већину најмање су позвани да било коме дијеле било какве лекције“.
Питања попут Темељног уговора са СПЦ, пописа становништва, регионалних иницијатива, која су важна СНП-у, биће, каже Микић, третирана у периоду трајања мањинске владе.
Микић каже да су избори увијек најпоштеније рјешење политичке кризе, те да од њих нико не може да побјегне.
„Ако би се овај процес завршио неуспјехом ми бисмо свакако имали изборе. Зашто је важно да избјегнемо изборе? Ми смо у Црној Гори константно у изборној тензији и политичка сцена је претворена у велики циркус“, рекао је Микић.
Макар локалне изборе одржавати у једном дану
Он сматра и да је вријеме за свеобухватну изборну реформу, те да се дефинише норма да сви избори, макар локални, буду у једном дану.
„Избори у овом тренутку на политичкој сцени не би промијенили ништа, јер исти ови субјекти који се сада договарају или су се договарали, послије тих избора би морали да сједну. Ми немамо појаву нових политичких субјеката, нити знак да би се послије избора промијениле околности у Црној Гори“, сматра Микић.
Четири су кључна фокуса мањинске владе, каже Микић: „Један од кључних је деблокада судског и правосудног суда. Други приоритети су борба против корупције и криминала, много је важно да убрзамо европске интеграције, те спровођење економских реформи“.