Треба размотрити поновно увођење радне недјеље, јер ће се тако повећати привредна активност, али уз обавезно паралелно јачање заштите права радника
Треба размотрити поновно увођење радне недјеље, јер ће се тако повећати привредна активност, али уз обавезно паралелно јачање заштите права радника, оцијенио је за Дан министар економског развоја Јаков Милатовић и додао да ће након разговора са социјалним партнерима највероватније тај предлог доставити Влади, јер он и његов тим стоје иза те мјере. Најавио је да ће његов ресор ускоро донијети нови пакет мјера за ублажавање негативних ефеката због корона кризе, те да ће покушати да снажније помогне привреду.
•Када се може очекивати пакет подршке привреди и шта ће бити његове главне карактеристике?
Министарство економског развоја интензивно ради на креирању пакета подршке привреди за први квартал наредне године, које ће, надам се, подразумијевати веће износе субвенција на зараде, имајући у виду да криза дуго траје, да су привредници и грађани исцрпљени и да је први квартал традиционално најтежи. У склопу овог пакета ће се наћи и краткорочна помоћ за најугроженије категорије људи, који су на Заводу за запошљавање и корисници материјалног обезбјеђења. Ова подршка ће се односити на први квартал наредне године, а хоће ли се продужити до половине године у истом интензитету, то ћемо да видимо. У том пакету ће бити рефлектована појачана помоћ за дјелатности којима је због мјера Министарства здравља ограничена привредна активност за вријеме празника.
Такође, у разговору са пословним банкама, које смо министар финансија и социјалног старања и ја имали, нашли смо заједнички језик на који би начин и они могли да боље подрже привреду. Криза је велика и терет кризе треба равномјерно подијелити. Разговарали смо, између осталог, о мјерама које подразумијевају мораторијум на принудну наплату према лицима која су остала без посла услед корона кризе, продужење рока отплате потрошачких кредита на 10 година (са садашњих шест) чиме би смањили мјесечно кредитно оптерећење, продужење свих мјера ЦБЦГ, које су сада предвиђене да трају до 31.8.2021, на крај 2022. године итд. Наравно, одлуку о томе доноси Централна банка.
•Какав је Ваш став о нерадној недјељи?
Нерадна недјеља је једна од мјера коју је претходна влада, поприлично популистички имплементирала из разлога што није знала или није хтјела да заштити права радника. На тај начин се пошло из једног у други екстрем. Тај начин рјешавања проблема није добар. Можда је један од најбржих начина да се сада убрза привредна активност да се она дозволи и у току недјеље. Тиме би се добио додатни промет у економији што би имало позитивне ефекте на буџет и запосленост. У том смислу размишљамо.
То, наравно, морамо да радимо у разговору са свим социјалним партнерима. Није лака мјера и није је лако договорити. Ипак, вјерујем да је мјера добра, али само ако будемо ишли паралелно у процес снажније заштите права радника. Јер не може више да се деси да се, рецимо, раднику одузима право на одмор. Држава ће употријебити механизме да такве послодавце санкционише и приведе нормалном тржишном пословању. Држава има капацитете за то, а гдје има воље има и начина. Наравно, прво ћемо у разговору са социјалним партнерима да видимо какве су њихове позиције, али као ресорни министар, са својим тимом, стојим иза те мјере. Мораћемо да идемо у измјену закона. То нијесу лаке ствари и захтијевају више времена.
•Зашто се Влада одлучила на привремено финансирање?
Једини прави избор је било привремено финансирање. Нијесмо могли да идемо са буџетом претходне власти који је садржао све негативне стране лоших политика. Са таквим буџетом нијесмо могли да идемо у парламент и једино смислено је било да одложимо предлагање буџета, у оквиру законских прописа, за један или два мјесеца, а најкасније до марта, гдје ћемо да дамо наш акценат. Наш нацрт буџета неће бити идеалан, али ће бити пуно бољи од овог што смо наслиједили.
Пуно нелогичности има у буџету када је у питању рад јавне управе. Наш буџет ће да рефлектује реформу јавне управе, кроз акте о систематизацији сваког министарства. Не можете да имате директорат који води високоруководни кадар, прима преко хиљаду еура и води само једног или два човјека. То је недопустиво, и то је нерационално трошење новца свих грађана. Такође, не можете да имате ни дирекције са једном или двије особе, а има таквих примјера пуно.
Зато, након оптимизације броја министарстава, наредни логичан корак је оптимизација дирекција и директората, која се већ спроводи кроз систематизацију и државна управа ће да буде стављена на неке смисленије ноге. Што се тиче буџета претходне власти, мораће се спровести ревизија пројеката из капиталног буџета, и њихова равномјернија географска расподијељеност. Многе општине су без капиталних пројеката и то ће морати боље да се распореди на све општине. Буџет је досад био линијски, не програмски, што ћемо промијенити.
Такође, морамо сви да разумијемо да не може новац грађана да се сипа у рупе без дна. Новац грађана може само да се инвестира и да грађани имају поврат од тог новца.
•Како бисте описали почетни период рада Владе?
У првој седмици Владе смо добили велико повјерење међународних финансијских тржишта. У тренутку најгоре економске кризе у земљи, са падом економије од 15 процената, јавних дугом од скоро 90 одсто БДП-а, и једним од најгорих кредитних рејтинга у Европи, успјели смо да емитујемо 750 милиона еура обвезница, а потражња је била три милијарде. По први пут су највећи свјетски инвестициони фондови уложили новац у наше обвезнице. Кад вам међународно тржиште вјерује то се броји.
На овај начин смо, у скоро немогућој ситуацији, обезбиједили редовно финансирање буџета редовне плате и пензије, редовно сервисирање свих дугова, дефицита буџета за наредну годину. У другој седмици је Влада добила велику подршку од ЕУ, гдје смо у вријеме лоцкдоwн-а добили пријем од највећих званичника ЕУ у Бриселу. Премијер је овом својом првом званичном посјетом показао гдје Влада иде, а ЕУ је истовремено показала да хоће да нас види тамо. Имао сам велику част да будем дио премијеровог тима у оквиру ове посјете Бриселу. Влада има снажну подршку грађана, тржишта и међународне заједнице.
•Шта ће бити са Аеродромима?
Ми смо за Аеродроме наслиједили процес гдје је, у сарадњи са ИФЦ-ом, покренуто давање под концесију и гдје су три понуђача у игри. У првој половини наредне године ћемо, претпостављам, имати јасније информације у ком правцу ћемо да и демо. Претходна влада је у нацрту буџета 100 милиона еура предвидјела од концесије за Аеродроме. Хоће ли то да остане тако или не, тек треба да видимо. Ставка од 100 милиона је јако велика, јер ако их не приходујете, потребно вам је других 100 милиона (али сада након успјешног издавања обвезнице бар имамо слободу избора). Ја лично вјерујем да је најбољи пут за Аеродроме да се изабере прави стратешки партнер за унапређење пословања кроз јавно приватно партнерство.
Некако се чини да су претходне владе често поступке приватизације или другог облика валоризације државних ресурса водиле, не због крајњег унапређења вриједности тих ресурса, већ само због самих пословних трансакција. Иако је често у теорији модел поступака био добар, али су кроз лоше одабире стратешких партнера и лоше извођење самих поступака, створили у друштву негативну конотацију за комплетан процес.
(Дан)