Најмање је важно до када ће тужилаштво завршити истрагу, а много је битније да случај добије судски епилог, истакао је министар без портфеља за „Дан“
Министар без портфеља у Влади Црне Горе и стручњак из области криминалистике Зоран Миљанић казао је да смо последњих мјесеци били свједоци наводних и засад непотврђених криминалних активности људи из врха црногорског правосуђа и полиције забиљежених у скај комуникацијама које је Еуропол доставио полицији и тужилаштву на даљу обраду. У тим комуникацијама помињу се и имена Петра Лазовића, службеника Агенције за националну безбједност, и полицијског инспектора Лјуба Миловића, за које јавност ни до дан данас не зна да ли су саслушавани, гдје се налазе и да ли су им одузета документа.
Миљанић за „Дан“ каже да не чуди ћутање Специјалног државног тужилаштва у овом случају, јер се овакве истраге и воде у тајности и случај мора бити искључиво у фокусу и под ингеренцијама СДТ-а.
– Не видим да ико осим главног специјалног тужиоца Владимира Нововића и његовог тима може имати уплив у тај предмет или предузимати било какве радње тим поводом – категоричан је Миљанић.
Неприродно је да СДТ буде медијска звијезда
За разлику од Катнића, тужилац Нововић је заузео апсолутно исправан став да се не експонира у јавности, али зато ради свој посао и за то сноси одговорност, али и заслуге. Случајеви хапшења бивше предсједнице Врховног суда и предсједника Привредног суда издигли су нас из оног вишедеценијског сивила. Неприродно је и нигдје у свијету није забиљежено да специјални државни тужилац буде медијска звијезда. Сигуран сам да је актуелни ГСТ Владимир Новиовић свјестан своје одговорности и да поступа у складу с тим, казао је Миљанић.
СДТ спроводи истражне радње из своје надлежности, додаје он и подсјећа да смо тим поводом имали прилику да чујемо мишљење вршиоца дужности врховног државног тужиоца Маје Јовановић, која је изјавила да то тужилаштво мора да преслуша преко 700.000 порука, што визуелних, што гласовних, што, истиче он, није мали посао.
Нововић већ неколико мјесеци ћути о томе да ли су Миловић и Лазовић саслушани, да ли су у држави и да ли су им одузета документа, те да ли им тако оставља простор за прикривање доказа, а Миљанић као човјек из струке подржава то што се истрага води у тајности и што се не откривају одређене појединости.
– Ти подаци у овом тренутку јавности не значе ништа, а објелодањивање тих појединости отежавало би истрагу. Најмање је важно до када ће тужилаштво завршити истрагу, а много је битније да случај добије судски епилог – истакао је Миљанић и понавио да је искључива одговорност за овај случај на плећима Владимира Нововића и његовог тима.
Он подсјећа на не тако давне „велике успјехе“ полиције и тужилаштва у предметима „Шарић“ и „Калић“, који су доживјели фијаско пред судовима, па је држава из џепова грађана Црне Горе морала да плати огромне одштете лицима која су то вријеме била у затворима, један у Нјемачкој, други у Србији, само зато што имовина која им је заплијењена није чувана на прописан начин.
–Од претходног главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, који је био права „медијска звијезда“ и својим назовиуспјесима у предметима „Маровић“ и „Државни удар“ и непримјереним склапањима споразума правио праву халабуку, добили смо само једног Маровића који нас свако мало поздравља из Београда. Дакле, поучени тим искуством, у случају Миловића и Лазовића, као и свих осталих лица која се појављују у тим скај комуникацијама, набитније је да се дође до ваљаних доказа који би послужили суду – казао је Миљанић.