Кумулативни буџетски дефицит за првих седам мјесеци ове године износио је 57,8 милиона еура или 1,1 одсто бруто домаћег производа (БДП) и нижи је од плана за 134,1 милион еура.
„У односу на исти период прошле године, буџетски дефицит је нижи за 61,5 милиона еура, односно 51,6 одсто“, показали су подаци Министарства финансија о извршењу буџета за првих седам мјесеци, објављени на сајту тог Владиног ресора.
Из Министарства су казали и да је у јулу остварен буџетски дефицит од 12,8 милиона еура, односно 0,24 одсто БДП-а, што је у односу на планирани суфицит од 13,8 милиона еура слабије остварење.
Приходи буџета су за првих седам мјесеци ове године износили 1,09 милијарди еура или 20,5 одсто процијењеног БДП-а и већи су 106,1 милиона еура или 10,8 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, док су у односу на планиране већи за 67,1 милиона или 6,6 одсто.
„Приходи за седам мјесеци ове године су већи и у односу на упоредни период 2019, за 90 милиона еура или девет одсто“, прецизира се у извјештају.
Како се додаје, тренд добре наплате по основу пореза на додату вирједност (ПДВ) је настављен.
„Приходи од ПДВ-а су већи у односу на планиране за чак 98,2 милиона еура или 25,4 одсто, док су у односу на седам мјесеци прошле године већи за 139,6 милиона или 40,4 одсто“, додаје се у документу.
Категорија порез на добит правних лица такође биљежи значајан раст у поређењу са планом у износу од 7,1 милиона еура или 10,2 одсто што је, поред добрих резултата из пословне прошле године, показатељ и високог степена пореске дисциплине.
У односу на претходну годину, приходи по овом основу већи су за 14 милиона еура или 22,2 одсто.
Такође, приходи од пореза на међународну трговину и трансакције су већи у односу на планиране за 4,3 милиона еура или 25,9 одсто, као резултат значајног раста увоза.
„За седам мјесеци ове године приходи од акциза су незнатно већи, за 1,2 милиона еура или 0,9 одсто у односу на план, док су у односу на исти прошлогодишњи период већи за 14,7 милиона еура или 12 одсто“, наводи се у извјештају.
Подаци Министарства показују да је нижа реализација у односу на план, у износу од 19,8 милиона еура или 27,5 одсто, забиљежена код прихода по основу пореза на доходак физичких лица, превасходно усљед чињенице да планирани приходи по основу опорезивања непријављених прихода још нијесу реализовани, али се код ове категорије прихода у наредном периоду очекује наплата по основу репрограма пореских потраживања.
„Такође, категорија доприноса остварена је на нешто нижем нивоу од планираног за 17 милиона еура или 6,9 одсто, као и у односу на претходну годину за 50,4 милиона еура или 18 одсто, а као резултат укидања доприноса за здравствено осигурање. Такође, и код ове категорије прихода се у наредном периоду очекују ефекти по основу репрограма пореских потраживања“, напомиње се у извјештају.
Према подацима Министарства, приходи буџета су у јулу ове године износили 165,8 милиона еура, што је за 28,3 милиона или 14,6 одсто мање у односу на исти прошлогодишњи период, усљед чињенице да је у јулу прошле године Електропривреда извршила уплату добити за 2020. у износу од око 30 милиона еура.
У односу на план, приходи буџета у јулу нижи су за 23,2 милиона еура или 12,3 одсто.
„Наведено одступање посљедица је, прије свега, умањења акцизе на промет безоловног бензина и гасних уља за 50 одсто, као и чињенице да нијесу реализовани ефекати по основу планираних прихода од маркирања горива, дивиденди предузећа у већинском власништву државе, Закона о играма на срећу, као ни ефекти по основу опорезивања непријављеног прихода“, објашњено је у документу.
Приходи од акцизе на минерална уља и њихове деривате у јулу биљеже нижу реализацију у односу на исти мјесец прошле године у износу од осам милиона еура или 49,5 одсто, као посљедица умањења акцизе на промет безоловног бензина и гасних уља.
У односу на мјесечни план за јул, ова категорија акцизе је нижа за 9,8 милиона еура, и то усљед поменутог умањења, али и усљед урачунатих, а нереализованих, ефеката по основу маркирања горива.
„Поред наведеног, неопходно је напоменути да је акцизни повраћај скоро троструко већи у јулу ове године у односу на исти прошлогодишњи мјесец, због чега је и нето наплата додатно умањена“, додаје се у извјештају.
Издаци буџета су за првих седам мјесеци ове године износили 1,15 милијарди еура, или 21,6 одсто процијењеног БДП-а и у односу на планиране нижи су за 67 милиона или 5,5 одсто.
У односу на посматрани период прошле године, издаци су виши за 44,5 милиона, односно четири одсто.
„У структури укупне потрошње, издаци у оквиру текућег буџета, буџета државних фондова и резерве износе чине 90 одсто, док капитални буџет чини десет одсто. Ниже извршење у назначеном периоду доминантно се односи на ниже извршење код трансфера за социјалну заштиту у оквиру буџета Фонда пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) и Завода за запошљавање (ЗЗЗ), затим бруто зарада, као и текуће буџетске резерве“, прецизира се у документу.
Када је у питању капитални буџет, реализација је на нивоу од 118,42 милиона еура и извршење је ниже од плана за око 28 милиона еура, односно на нивоу је од 80,5 одсто плана за посматрани период.
„Најзначајније издвајање у оквиру капиталног буџета односи се на реализована плаћања за потребе пројекта ауто-пута у износу од 63,78 милиона еура, што је незнатно испод плана, односно на нивоу од 97,6 одсто плана“, наводи се у извјештају.
Остали капитални пројекти реализовани су у износу од 54,65 милиона еура, што је на нивоу од 66,8 одсто плана.
Најзначајнија реализација капиталних пројекта, не узимајући у обзир пројекта ауто-пута, осварена је у оквиру реконструкције регионалних и магистралних путева у износу од 32 милиона еура, што представља 93,6 одсто остварења у односу на план.
У облсати унапређења туристичке понуде реализовано је 5,9 милиона еура што је 42 одсто нижа реализација од плана. За потребе изградње и реконструкције објеката образовања и науке извршено је 3,6 милиона еура, што је 52 одсто ниже остварење од плана.
Издаци буџета су у јулу износили 178,6 милиона еура и виши су у односу на план за 3,4 милиона, односно 1,9 одсто, док су у односу на прошлогодишњи јул виши за 25 милиона, односно 16,3 одсто.
„Веће извршење доминантно је условљено прије свега вишим издвајањима за капиталне издатке и резерве, док је ниже извршење евидентирано у оквиру текућих издатака”, закључује се у извјештају.
Извор: Дан