Министартво културе недавно је одбило захтјев да једна улица у Беранама понесе име Дивне Вековић.
Беранка Дивна Вековић завршила је школовање на Медицинском факултету у Сорбони, чиме је постала прва жена која је стекла квалификације за рад у црногорском здравству. Од одласка на студије у Француску боравила је углавном у Паризу, гдје је усавршила познавање француског језика. На тај језик превела је Нјегошев Горски вијенац, 1917. године. Предговор за ту књигу дјело је француског писца академика Анрија де Рењијеа. Кнез Никола ју је наградио спомен-брошем израђеним у злату и платини, са ликом Нјегоша. Било је то признање које је додјељивано дамама високог ранга. Ови и многи други разлози, су по мишљењу великог броја грађана Берана довољни да ова хероина чије име Беранци са поносом помињу, добије своју улицу у граду на Лиму. Грађани апелују на Министарство културе да још једном преиспита своју одлуку. Ову иницијативу подржали су и млади ПзП-а, који су у покренули акцију израде мајица са мотивима Берана, која има за циљ да промовише и подсјети, како наше суграђане, тако и грађане ван Берана, о култним мјестима и познатим личностима из нашег града, на једној од њих нашао се и лик Дивне Вековић.
У име Мреже младих Покрета за промјене ОО Беране, поруку надлежнима послала је Бојана Шћекић, која је казала да осјећа потребу да искаже дубоки жал и разочарање поводом одлуке комисије Министарства културе Црне Горе којом је одбијен захтјев по којем би једна улица у Беранама добила име по Дивни Вековић.
„Као Беранка, филолог и будући професор француског језика и књижевности, лично ћу дати све од себе да сачувам своју суграђанку, Дивну Вековић, од заборава. Уз сво поштовање и уважавање нашег Министарства, не могу да разумијем зашто је овај захтјев тачно одбијен. Да ли некоме смета што је Дивна први женски црногорски љекар и то што се школовала на Медицинском факултету на Сорбони ? Да ли некоме смета што је написала први француско-српски рјечник? Што је прва превела „Горски вијенац“ на француски, дјело на које смо сви ми Црногорци и Срби поносни? Монументалност њеног превода је у томе што је следећи превод објављен тек крајем двадесетог вијека, а за свој превод је одликована и од Краља Николе лично. Да ли некоме смета што је била добровољац на Солунском фронту, полиглота, доктор књижевности, преводилац и добротвор? Могла бих овако у недоглед. Сматрам да је поражавајућа чињеница да велики број људи први пут чује за Дивну Вековић слушајући моју изјаву. ЈУ Центар за културу Беране је објавио 2021. године репринт издања француског превода Горског вијенца Дивне Вековић. Иронично, на дан када је комисија Министарства културе одбила иницијативу да једна улица у Беранама понесе њено име, већ поменуто Дивнино репринт издање је добило прву награду на међународном фестивалу књиге у Котору под називом „Пази што читаш“. Због тога протестујемо и тражимо од надлежног министарства да уважи импозантну биографију велике Дивне, исправи погрешну одлуку и дозволи нам да будемо поносни на њена несебична и безвременска дјела. Можда не можемо да утичемо на чланове комисије али оно што можемо да урадимо јесте да пробудимо свијест грађана о важности оваквих великана и великанки, интелектуалаца са наших простора попут Дивне, којима дугујемо много, а најмање што можемо да учинимо као локалпатриоте, јесте да се изборимо да макар једна улица носи њено име“, казала је Шћекић .
Она је нагласила да Мрежа младих ПзП-а поклања 5 мајица са ликом Дивне Вековић, припадницама љепшег пола које се најбрже буду јавиле одбору тог Покрета у Беранама.