Древну египатску умјетност карактеришу осликани прикази мушкараца и жена који на главама носе необичан украс у облику купе. Ови умјетнички подухвати се налазе свуда – од папирусних свитака до ковчега – и најчешће приказују краљевске забаве или религијске ритуале. Жене са купом на глави су често приказане у тренутку доношења дјетета на свет, што је једна од активности повезана са одређеним божанствима.
Према појединим стручњацима, у питању је само симболички приказ, док археолози у ископавањима и истраживању никада нису пронашли овај енигматски објекат у гробницама.
Једна од популарних теорија о намјени овог необичног предмета сматрала је да су купе биле испуњене парфимисаном машћу која се топила на глави и имала улогу древног, миришљавог гела са косу. Ипак, открића из Амарне су оповргла теорију о производу за стилизовање косе.
Купе нису биле ничим попуњене, већ су у питању празне шкољке обмотане црно-браон органским материјалом, највјероватније тканином. Обје купе су имале хемијске трагове воска и тим је закључио да су биле направљене од пчелињег воска – јединог природног воска за који се зна да је коришћен у древном Египту. Ипак, трагови воска нису пронађени у коси најбоље очуваног скелета.
Имајући у виду умјетничке асоцијације између овог објекта и рођења дјетета, као и чињеницу да је артефакт пронађен у барем једној гробници одрасле жене, археолози верују да су купе на неки начин повезиване са плодношћу. Ипак, тешко је схватити њихово значење због чињенице да су пронађене у гробницама обичних људи.
„У египатској иконографији, купасте украсе на глави најчешће су носили припадници елитних кругова друштва, мада се могу видети и на главама неких слуга“, каже Никола Харингтон са Универзитета у Сиднеју. Велики број уметничких дјела из гробница у Амарни приказује особе које носе купе док се припремају за сахрану или приношење жртава. „У основи, купе су ношене у религијским приликама“, појашњава Харингтон.
Такође, Харингтон има своју теорију о идентитету жена чије су главе красили купасти украси – могуће је да су у питању плесачице. Оба скелета су имала фрактуру кичме, док су на једном уочене и придружене дегенеративне болести. Иако би се проблеми са костима могли приписати стресном животу и тешком физичком раду нижих слојева египатског друштва, Харингтон додаје да су преломи због премора и компресивне фрактуре чести код професионалних плесача.
извор: Nathional Geographic Sеrbia