– Лично иза рушења Ловћенске капеле стајао је Јосип Броз Тито, подвукао је он
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, казао је да ће се Ловћенска капела обновити и брже него што можемо замислити, те додао да Јосип Броз Тито одговоран за њено рушење.
Митрополит је говорио говорио на промоцији књиге „Пола вијека на служби Ловћенском олтару” публицисте Комнена Бећировића која је одржана у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици
– Ова промоција, није ништа друго до наша благодарност Комнену Бећировићу за педесет и више година његове службе на Ловћенском олтару. Његова борба је импресивна и надахњујућа. Видите, како је добар, ефектан наслов ове књиге. Ако Ловћенски олтар не постоји, ако је срушен на чему онда Комнен служи? У овом наслову имамо унутрашње свједочанство да је ловћенски олтар – Небески олтар, ово је свједочанство да Ловћенска капела јесте срушена, али, није уништена – нагласио је митрополит.
Он је подсјетио да у прилог томе говори чињеница да је од иницијалног рушења Капеле на Ловћену изграђено преко двадесет реплика капеле широм Црне Горе, као и изван њених граница:
– Од рушења Његошеве капеле на Ловћену подигнуто је у Црној Гори и ван ње преко 20 реплика Његошеве капеле. То је дејство Божанско и небеско Ловћенске капеле. Наиме, борба за Капелу није се тицала само политике и културе, то је била метафизичка борба. Ко се год нашао на страни Ловћенске капеле остао је уписан у историју, утицао се у њу и њоме се обесмртио. Тако и ово дјело Комнена Бећировића јесте једно такво свједочанство које се не може заборавити. Капела Његошева је као жртва у темељу наше духовне обнове и у темељу наше борбе за светиње. Капела на Ловћену нас је припремила за ову борбу коју смо повели и која још није завршена. Лично иза рушења Ловћенске капеле стајао је Јосип Броз Тито – подвукао је он.
У другом дијелу обраћања, митрополит се осврнуо на лик и дјело великог сликара Петра Лубарде, који се одрекао позиције миљеника режима зарад правих вриједности:
– Комнен је лијепо нагласио витешку борбу многих за очување Ловћенске капеле, а посебно Петра Лубарде. Петар Лубарда не само што је насликао Сумрак Ловћена са оним биком који руши Ловћен и Капелу, него се он тиме одрекао позиције миљеника тадашњег режима. Јер знао је Броз да награђује добро умјетнике и да се покаже као човјек културе и ако то није био. Био је злочинац – нагласио је он.
Он се такође осврнуо и на достојанствени лик и дјело храброг и честитог принца Михаила Петровића, унука краља Николе, као и на свијетли примјер какав је показао својим животом Љубомир Дурковић Јакшић:
– Комнен у овој књизи лијепо свједочи и о томе како се лијепо и часно држао, баш као и у вријеме окупације Црне Горе, принц Михаило Петровић, унук краља Николе, који је чинио све као легитимни насљедник Његошев, да се заштити Капела на Ловћену. Свакако треба поменути и Љубомира Дурковића Јакшића који је исто као Комнен показао у своме стану толико наслаганих фасцикли препуних вриједне грађе о Његошевој капели, а које је све завјештао Српској академији наука и умјетности – казао је владика.
Он је нагласио да је борба за Његошеву капелу представљала најжешћу борну интелектуалаца и уопштено људи од имена и интегритета са тадашњим безбожним непросвећеним комунистичким режимом:
– Борба за Његошеву капелу на Ловћену је можда и била најжешћа борба интелектуалаца и људи од части и имена са тадашњим режимом. Наравно режим је однио физичку побједу, али, Митрополит и сви они умјетници, књижевници, професори, међу њима су највећа имена тадашње науке и културе из Црне Горе, они су однијели моралну побједу и то је велики духовни капитал који ми насљеђујемо. Наравно то је велики залог за обнову Ловћенске капеле, а она ће се сигурно обновити и увјерен сам да ће то бити прије него што ми и можемо замислити. За сада то изгледа немогуће, али, Богу је све могуће – закључио је.
Извор: Дан