Из МОНСТАТ-а, који треба да спроведе попис ИН4С-у су саопштили да у самом закону није прецизиран период спровођења пописа, превасходно из разлога непредвидљивости епидемиолошке ситуације услед КОВИД пандемије
Предуслов за спровођење пописа је усвајање Закона о попису становништва, домаћинстава и станова. Исти је у процедури усвајања од стране Владе и требао би бити усвојен до краја године, казали су из МОНСТАТ-а за портал ИН4С.
Након тога, слиједи процедура усвајања од стране Парламента Црне Горе.
Из МОНСТАТ-а, који треба да спроведе попис ИН4С-у су саопштили да у самом закону није прецизиран период спровођења пописа, превасходно из разлога непредвидљивости епидемиолошке ситуације услед КОВИД пандемије.
„Искуство говори да је из овог разлога попис одложен у многим земљама, како ЕУ тако и у земљама Западног Балкана. Тако су и Србија и Албанија исти одложиле за октобар 2022. године, а са одлагањем од 6 мјесеци попис је одржан у Македонији и Хрватској“, појашњавају из МОНСТАТ-а.
Они наводе да су припреме за попис су започете још 2015. године када је Управа за статистику са међународним експертима разматрала могућност спровођења регистарског пописа.
„Након завршених анализа Влада Црне Горе је у два наврата информисана о предусловима за спровођење пописа на основу регистара, али се исти још увијек нису испунили. Интезивне припреме за традиционални попис започете су 2018. године, са припремама за пробни попис. Исти је спроведен 2019. године, са циљем тестирања инструмената пописа. Након пробног пописа интензивиран је рад на припреми закона, међутим свеукупне активности у земљи и КОВИД пандемија, значајно су успориле процес припреме. Дакле, финализација инструмената пописа, тестираних током пробног пописа није могућа без усвојеног закона“, појашњавају.
На питања ИН4С како коментаришу предлагања која долазе од бројних НВО, политичких партија да се из пописа избаци питање о вјери, језику и националности и да ли таква пракса може да се усвоји у Црној Гори, из Монстата кажу да питања о етничко културолошким карактеристикама становништва представљају сет питања о националности, вјери и језику која могу да се постављају у попису сходно препорукамаUNECE као необавезујућа.
„Законодавство Европске уније не препознаје ова питања, већ је искључиво одлука једне државе да ли ће се ова питања наћи у попису или не. Дакле, Управа за статистику је у обавези да пописом прикупи свеобухватне, квалитетне и међународно упоредиве податке у складу са дефинисаном Европском регулативом (обавезујући сет питања), док се остала евентуална питања дефинишу као национални захтјеви“, наводи се у одговору.
Управа за статистику је,спремна и отворена за сарадњу са свим корисницима, али под условом очувања професионалности, стручности и независности као основних принципа Кодекса праксе званичне статистике, истичу у одговору на питање да ли су сагласни са оцјенама опозиције да се на МОНСТАТ врши политички притисак због пописа становништва.
„Као стручна институција која се бави статистичким активностима сматрамо изузено важним да се попис одржи у складу са принципима квалитета званичне статистике који обезбјеђују квалитетне податке. У овом смислу, желимо да искажемо потпуну независност у смислу дефинисања периода спровођења пописа и да утицај и притисак са било које стране (власти или опозиције) не смију утицати на коначну одлуку Управе за статистику о спремности за попис. Ризик постоји од епидемиолошке ситуације – КОВИД пандемије, предстојећих избора и финансијских средстава која су била обазбјеђена и у 2021. години“, закључили су из МОНСТАТ-а.
Подсјетимо, минуле пописе обиљежила је антисрпска хистерија режима Мила Ђукановића, али чак и у таквом амбијенту број Срба у Црној Гори растао је до 32 одсто 2011. године. Но, више од вијек раније, 1909, чак 95 одсто становника изјашњавало се као Срби, а, информбировске 1948. тек 1,78 одсто.