Мугоша: Планирам да одрадим пуни мандат

Директор Пореске управе ПУ Миомир М. Мугоша планира да одради пуни мандат на тој позицији, упркос најавама Владе да ће бити смјена на свим нивоима. Он је казао да су се у овој години суочили са највећим изазовима због пандемије вируса корона, те да ће план наплате донијети у 2021. години.

Када Вам истиче мандат на позицији директора и да ли очекујете да ћете га одрадити до краја, с обзиром на то да нова власт најављује см јене на свим нивоима?

Мугоша: Имајући у виду да сам након јавног конкурса спроведеног у складу са Законом о државним службеницима и намјештеницима на позицију директора Пореске управе по други пут постављен 21. новембра 2019. године, то ми мандат руковођења овом институцијом истиче 21. новембра 2024. године, сходно одредбама поменутог закона.

Посао руковођења Пореском управом спроводим уз максималну личну и професионалну посвећеност, а имајући у виду интензивне напоре и залагања свих службеника Пореске управе, као и резултате које наша институција годинама остварује у наплати буџетских прихода, санкционисању сиве економије, модернизацији пословних процеса и подстицању добровољног поштовања пореских прописа кроз проактивни однос са привредом, мандат директора Пореске управе планирам да спроведем до краја, без обзира на политичка дешавања унашој држави.

Како је ова година утицала на порески систем, тј. на нап лату пореза и колико је наплата пореза мања у односу на 2019. годину?

Мугоша: Након заиста рекордног остварења наплате током 2019. године, Пореска управа је у 2020. годину ушла са амбициозно постављеним наплатним задатком, посебно имајући у виду показатеље значајног фискалног потенцијала црногорске привреде.

Међутим, почетком пандемије заразне болести Ковид-19 привреда се суочила са великим изазовима у пословању, који су угрозили опстанак великог броја субјеката на тржишту, смањење броја радних мјеста и опсеге привредних токовауопште. Наравно да су се све ове околности одразиле и на активности Пореске управе и ефикасност у наплати прихода.

Међутим, Пореска управа 2020. годину завршава са врло добрим резултатима у наплати, како у односу на план сачињен након ребаланса буџета крајем јуна, тако и у односу на 2019. годину, с обзиром на податке који показују драстичан пад БДП-а и привреде.

Наиме, на дан 29. 12. 2020. године укупна наплата износила је 1.081.494.468 еура, што је 48,5 милиона еура (пет одсто) преко цјелокупног годишњег плана, а 77 милиона еура (6,5 одсто) испод остварења из 2019. године. Имајући у виду да су до краја године остала још чртири дана, током којих се очекују даље уплате обавеза, очекујем да ће овај резултат до 31.12.2020. године бити знатно већи у односу на зацртани план.

Које врсте пореза су највише „подбациле” у наплати, а које су премашиле очекивања у овој години?

Мугоша: У години за нама због пандемије Пореска управа се суочила с највећим изазовима код наплате пореза на додату вриједност, који се обрачунава при промету производа и услуга, те је као такав најосјетљивији на кретања на тржишту.

Пад наплате ПДВ-а представља директну последицу економске кризе изазване пан демијом, због које је дошло до драстичног пада промета у свим дјелатностима, а нарочито у угоститељству и хотелијерству и због које ни љетња туристичка сезона није испунила очекивања.

Тако је од почетка године укупна наплата пореза на додату вриједност износила 244,15 милиона, што је 16 милиона еура (шест одсто) испод плана, а ли и 44 милиона еура, односно 15 процената мање него прошле године.

Други сегмент јавних прихода који је био посебно наудару због пандемије јесу порези и доприноси на зараде запослених, с обзиром на чињеницу да велики број привредника није био у могућности да сервисира обавезе за своје запослене, као и да је нажалост један број радникау Црној Гори остао без посла.

Тако је по основу пореза на доходак физичких лица наплаћено 169,7 милиона, што је 10 милиона еура, односно седам процената изнад плана, а седам милиона еура (четири одсто) мање него прошле године, док је по основу доприноса за обавезно социјално осигурање приходовано 523,9 милиона, 27 милион еура преко плана, а 14 милиона еура мање него у истом периоду 2019. године. Морам нагласити да смо посебне напоре улагали да спријечимо значајнији пад прихода у овој области ради заштите социјалних права запослених, а томе је свакако допринио је владин програм субвенционисања бруто зарада запослених, као и чињеница да смо успјели наплатити један дио потраживања од великих порескихдужника.

С друге стране, не могу да не издвојим порез на добит правних лица, као свијетли примјер у остварењу наплате и показатељ да је, упркос изазовима које је пандемија наметнула привреди, корпоративни сектор задржао висок степен пореске културе. По основу ове врсте прихода наплатили смо 79,3 милиона, четири милиона еура (шест одсто) више него лани, а план премашили за 11 милиона еура (17 одсто).

Каква су предвиђања и пројекције за наредну годину када је у питању нап лата пореза? Да ли очекујете раст у наплати у односу на2020. и од чега ће то зависити?

Мугоша: Имајући у виду да се планирање наплате врши на основу државног буџета и дефинисања приходне стране истог, Пореска управа дони јеће план наплате за 2021. годинуу координацији са Министарством финансија, а на основу одлука о даљем управљању јавним финансијама од стране истог.

Међутим, морам рећи да планирање наплате прихода у овом моменту представља изузетно захтјеван задатак, прије свега јер нас је почетак пандемије у 2020. години подсјетио колико су непредвидљиве околности у друштву које се могу одразити на све сегменте наших живота, у кључујући економи ју, те ће од даљег тока пандемије, епидемилошких мјера и осталих екстерних фактора зависити брзина опоравка привреде, а самим тим и очекивана наплата пореза и осталих јавних прихода.

Упутили 76 предлога за стечај

Мугоша: Од почетка 2020. године Привредном суду упутили смо 76 предлога за обвезнике са укупним дугом од преко пет милиона еура, при чему се 28 предлога односи на активне пореске обвезнике код којих мјере принудне наплате нијесу резултирале наплатом дуга, 36 на неактивне пореске обвезнике, док је за 12 обвезника стечај предложен након што исти нијесу измирили дуговања кроз репроргам пореског потраживања, казао је Мугоша.

Највише поднијетих предлога је из ПЈ Будва (21), слиједе ПЈ Пљевља (13), ПЈ Херцег Нови (12), ПЈ Беране (11).

Морам нагласити да смо на почетку године планирали да предложимо и већи број обвезника за стечај, али је с почетком пандемије Привредни суд прилагодио свој рад епидемиолошкој ситуацији, што се одразило и на динамику предлагања стечаја од стране Пореске управе. Свакако, ову мјеру предвиђену планом за управљање пореским дугом Пореска управа ће спроводити у континуитету и то код свих обвезника код којих примјеном осталих мјера не буде могуће наплатити порески дуг истакао је Мугоша.

До 1. јуна ће се прећи на систем електронске фискализације

Да ли очекујете проблеме у примјени Закона о фискализацији у почетнон периоду и да ли ће се до половине године све довести у ред када је у питању електронска фискализација?

Мугоша: Имајући у виду да ће се примјеном Закона о фискализацији у промету производа и услуга, која почиње од 1. јануара, извршити прелазак на систем евидентирања промета путем електронске фискализације, која представља огромни искорак у процесу дигитализације, свакако да очекујем да ће у почетном периоду бити изазова за одређене категорије пореских обвезника који до сада нијесу користили саврмене технологије у својем пословању, али и за саму Пореску управу која припрема своје техничке капацитете за пријем огромног скупа података који ће стизати са наплатних уређаја пореских обвезника.

Управо зато је измјенама закона омогућено прелазно раздобље, а период од пет мјесеци биће сасвим довољан да сви порески обвезници, без обзира на величину и опсег пословања, набаве рјешење адекватно њиховом бизнису и своје свакодневне пословне активности прилагоде захтјевима електронске фискализације, посебно имајући у виду наша сазнања да је ИТ тржиште у потпуности спремно за овај пројекат и да се на истом може пронаћи читав спектар хардверских и апликативних рјешења прилагођених потребама и финансијским могућностима привредника.

Сматрам да ће се до 1. јуна 2021. године, који представља крајњи рок за прелазак на систем електронске фискализације и када ће Пореска управа започети и примјену казнене политике прописане законом за сва лица која исти буду кршила, стећи услови да све категорије пореских обвезника започну евидентирање промета усклађено са законом, укључујући такси превознике, услужне дјелатности и сл.

Због ковида одложили 46 милиона

Колико, према последњим подацима, износи порески дуг и да ли је у 2020. години смањен или увећан?

Мугоша: Управљањем пореским дугом бавимо се на свакодневној основи, како са аспекта појединачних пореских обвезника, тако и са аспекта структуре пореског дуга, а пресјек стања пореског дуга објављујемо на годишњем нивоу. На крају 2019 године укупни доспјели дуг износио је 378.142.829 еура, што је за око 20 милиона еура мање него на крају 2018. године, а 210 милиона еура мање у односу на претходни четворогодишњи лериод, захваљујући заиста огромном труду који смо уложили на повећању ефикасности рада Пореске управе у овој области, а који је у конгинуитету пратио Мећународни монетарни фонд и Државна ревизорска институција.

Податак о стању дуга на 31.12.2020. године Пореска управа ће објавити након детаљне анализе и пресјека стања обавеза на наведени датум и припреме завршног рачуна за 2020. годину, о чему ће јавност бити информисана, али морам нагласити да су на кретаље истог током 2020. године утицале бројне околности, укључујући и пандемију, која се одразила на све аспекте рада, како привредника, тако и Пореске управе, а која је резултирала одлагањем наплате поресхих и непореских потраживања од скоро 46 милиона еура.

С друге аране, Пореска управа је, упркос разумијевању за потешкоће које обвезници имају у пословању, наставила с примјеном осталих мјера за наплату пореског дуга, а поменућу да смо кроз репрограм пореског потраживања од почетка године наплатили преко 14 милиона еура, па су укупни досадашњи ефекти овог законског рјешења преко 78 милиона еура, као и да смо од највећег пореског дужника АД Монтенегро Аирлинес наплатили износ од преко 14 милиона еура по основу приноса на зараде запослених.

Извор: Дан