Оно на што не пристајемо је да нам се намеће неки други Тиват, онај што смо га гледали прије тридесет година. Многи толеранцију нас и генерација прије нас доживљавају као слабост, али ако смо толерантни, нећете нас ушуткати. Боримо се и борићемо се за Тиват свих, а не само појединих, а поготово не оних који би га вратили тамо гдје му никада није било мјесто.“
Хрватска грађанска иницијатива, која је радо партиципирала у палом режиму подржавајући све дискриминаторске политике, поручила је данас да да је „вјеровати у грађански капацитет и добру намјеру власти на одласку у Тивту – исто као молити се пред трафостаницом и у њој видјети богослужбени простор“.
Они су, на овај начин, реаговали на мурал са ликом блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је украсио центар Тивта, а који је критиковао и Бокешки форум, као дио власти.
Ипак, ко је, кажу из ХГИ, ‘бранио’ крстионицу – треба да брани и трафостаницу.
Они истичу да „поштују право сваког појединца да у трафостаници види оно што жели, али је против тога да се та жеља намеће другима, па и по цијену да комуналне службе поступе по закону и прописима“.
“Оно на што не пристајемо је да нам се намеће неки други Тиват, онај што смо га гледали прије тридесет година. Многи толеранцију нас и генерација прије нас доживљавају као слабост, али ако смо толерантни, нећете нас ушуткати. Боримо се и борићемо се за Тиват свих, а не само појединих, а поготово не оних који би га вратили тамо гдје му никада није било мјесто. На концу, живимо у друштву које тежи демократији. Свако има право да у трафостаници види што му је драго, док то не угрожава друге. За нас, трафостаница је разводно постројење у електроенергетском систему, у функцији производње, преноса и дистрибуције електричне енергије”, закључили су.
Шовинизам и малициозност експонената бившег режима, са којим су ХГИ и њихов предсједник Адријан Вуксановић органски „срасли“, поново су „испливали“ на „свјетло дана“, баш уочи Бадњег дана и Божића. Ипак, умјесто оваквих несувислих коментара ХГИ би могао да каже када ће напустити партијске просторије и измирити заостала дуговања за рентирање истих. А Вуксановић би могао да објасни како је он, тако „добронамјеран“ и „грађански“ оријентисан, својевремено могао да направи сљедеће „грешке у корацима“.
1. Глас Адријана Вуксановића у Скупштини Црне Горе био је пресудан да се мајкама са троје и више дјеце укине новчана надокнада која им је претходно била одобрена.
2. Гласао је у Скупштини Црне Горе за усвајање Закона о уређењу простора и изградњи објеката, Закона који је омогућио потпуну просторну девастацију и „будванизацију“ Црне Горе, што је свакоме видљиво на сваком кораку. При томе је, подсјетимо грађане Црне Горе, Вуксановићев глас чак био пресудан да се овај Закон усвоји.
3. Агенција за спрјечавање корупције званично је утврдила да је НВО “Дукс Кроаторум”, чији је Адријан Вуксановић предсједник, угрозила јавни интерес у поступку располагања државном имовином кад је у питању Дом културе у Доњој Ластви, чији је зид НВО “Дукс Кроаторум” противзаконито дао у закуп компанији “Луштица Девалопмент” и од тога исто тако противзаконито приходовао новац.
Срамота г. Адријана Вуксановића тим је већа што је у том периоду био предсједник Одбора Скупштине Црне Горе за евроинтеграције. Заиста је, без икакве сумње, пружио “прави” примјер како треба ићи у те интеграције.
4. Адријан Вуксановић је и предсједник ХГИ-ја, странке за коју је Државна ревизорска институција годинама у својим извјештајима констатовала тешке финансијске малверзације.
5. Адријан Вуксановић посланик ХГИ-ја у Скупштини Црне Горе октобра 2016. није постао гласовима Хрвата у Боки Которској (гдје Хрвата има највише у Црној Гори), него гласовима извјесних гласача на сјеверу Црне Горе (што је мјесецима било предмет спрдње у медијима и на друштвеним мрежама). Консеквентно, он НИКАД није имао НИКАКАВ легитимитет да представља Хрвате у Скупштини Црне Горе.
6. „Добронамјерни“ Адријан Вуксановић је гласао за Закон о слободи вјероисповјести.
Иако је, како смо већ истицали, онда када му се то чинило политички профитабилним обијао прагове Матице српске и Српске куће, Вуксановић је као припадник једне националне мањине директно допринио продубљавању подјела у оквиру православног становништва у Црној Гори и наглашеним тензијама које су окончане тек 30. августа, поразом ДПС-а, па и Вуксановића. Ипак, од „фабриковања“ подјела, као камена-темељца политика пораженог режима, није одустао ни као новопечени опозиционар. „Навика је једна мука, а одвика триста мука“.