Пре тачно 101 годину умро је краљ Петар Први Карађорђевић кога је српски народ волео и поштовао, војници су га памтили због личне храбрости и оданости, а у свету је био познат као владар који је изградио модерну и најмоћнију државу на Балкану.
Петар Карађорђевић (1844–1921) је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству.
Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић.
После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије, а годину доцније крунисан у Београду. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.
Тежећи ка економском и друштвеном напретку Србије омогућио је уношење страног капитала, развој индустрије, занатства и трговине, као и отварање Универзитета у Београду.
Занимљивости о краљу Петру
У младости се представљао као Петар Мркоњић.
На српски је превео једно велико дело либерализма – Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила „О слободи“ са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Био је масон.
Краљ који је живео од своје плате – по доласку на чело Србије изабрао је да живи само од плате коју је за свој рад добијао од Владе.
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, Стари краљ и „Чика Пера“.
Стварањем Крављевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921. године.