Када је у питању институт споразума о признању кривице, радна група коју је формирало Министарство правде, предложиће да осим починиоца ратних злочина и теерористичких напада, могућност за споразумно признање кривице немају силоватељи, као и починиоци породичног насиља и трговине људима.
Специјални тужиоци су за првих пола године са 22 окривљена склопили споразуме о признању кривице, од тога суд је одбио да потврди десет споразума, усвојио је 12, а одлуку чекају два споразума.
У овим предметима, 19 окривљених признало је чланство у криминалној организацији, углавном у стицају са још неким кривичним дјелом.
Постоји могућност да припадници криминалних организација, упркос признању, више неће моћи да иду на споразумно признање кривице и користе овај институт.
Наиме, како је недавно саопштено за „Дан“, овај ресор разматра искључење могућности закључења споразума о признању кривице, када је у питању организовани криминал.
У закљученим споразумима у првој половини године, наводе из СДТ-а, казне су затворске условне и новчане, с тим што је у неким случајевима кумулативно са затворском казном као споредна казна изрицана и новчана, као и одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, док је у неким споразумима договорена и уплата у хуманитарне сврхе.
Седморица окривљених у буџет су уплатили 54.000 еура, на име новчаних казни као споредних.
Због кривичног дјела стварање криминалне организације, закључена су три споразума о признању кривице. Суд је усвојио два а један споразум је одбијен.
„На основу усвојених споразума донијете су пресуде којима су окривљени осуђени на затворске казне и то: у једном предмету на затворску казну у трајању од годину и по, уз новчану казну као споредну у износу од 10.000 еура, а у другом предмету на казну затвора у трајању од двије године и четири мјесеца“, наводе из СДТ-а.
Због кривичних дјела стварање криминалне организације и утаја пореза и доприноса закључено је седам споразума – шест је одбијено а за један се чека одлука. Када је у питању кривично дјело стварање криминалне организације у стицају са неовлашћеном производњом, држањем и стављањем у промет опојних дрога закључено је седам споразума, а све је суд усвојио.
„На основу њих донијете су пресуде којима су окривљени осуђени на затворске казне, а у шест предмета изречене су и новчане казне као споредне у укупном износу од 44.000 еура“, саопштено је из СДТ-а.
Због стварања криминалне организације у стицају са преваром окривљени је, на основу споразума, осуђен на годину и три мјесеца затвора, подаци су СДТ-а.
Још се чека на одлуку суда о споразуму који је са специјалним тужиоцем склопио окривљени за стварање криминалне организације, утају пореза и доприноса и оштећење повјериоцца.
Суд је усвојио споразум о признању кривице окривљеног за неовлашћену производњу, држање и стављање у промет опојних дрога, и на основу тога изрекао једногодишњу казну затвора. Суду су достављена и два споразума за злоупотребу службеног положаја – један је одбијен, а један усвојен и у том случају окривљени је осуђен на пола године кућног затвора.
Када је у питању институт споразума о признању кривице, радна група коју је формирало Министарство правде, предложиће да осим починиоца ратних злочина и теерористичких напада, могућност за споразумно признање кривице немају силоватељи, као и починиоци породичног насиља и трговине људима.
„У односу на институт споразума о признању кривице, предлог радне групе јесте да се, поред већ прописаних, искључи могућност закључења за одређена кривична дјела, као што су кривична дјела насиља у породици или породичној заједници, кривична дјела трговина људима и кривична дјела против полне слободе“, саопштили су раније из Министарства правде.