Београд у једном тренутку имао највећи дрвени стадион у читавој Европи, стадион је трајао тачно 30 дана.
Не, није изгорео, нити му се било шта десило неким несрећним сплетом околности. Уместо тога, био је намерно разрушен кад је прошао догађај за који је био намењен, а грађа од које је био састављен искориштена затим за друге конструкције, градилишта, итд. Био изграђен 1930. године за велику манифестацију под називом “Први Свесоколски слет сокола Кралјевине Југославије”.
Конструкција је била подигнута на тадашњој ледини на којој се данас налази Машински факултет, између садашњих улица Рузвелтове и Краљице Марије.
Главни пројектант спектакуларне конструкције у једном посебном архитектонском стилу, био је и тада и данас чувени архитекта Момир Коруновић.
Прочеље, декорисано у тада популарном “националном стилу” имало је посебан улаз који је водио директно до свечаних ложа за кралјевску породицу, чланове владе и дипломатски кор, а публика је на стадион могла да уђе на четири друге капије, свака у посебној боји купљене карте за лакшу оријентацију, како би се избегао застој приликом уласка.
Градили су га дуже него што је трајао: два месеца и седам дана. Радове на дрвеној конструкцији извело је 500 тесара, столара, електричара, водоинсталатера и радника других струка.
Арена за соколске гимнастичке наступе простирала се на површни од 12.560 квадратних метара. Целокупна конструкција била је од дрвета, а њене трибине лежале су на бетонским стопама. За њену изградњу утрошено је 51.000 кубних метара дрвене грађе и 35.000 килограма ексера.
Извор: Калдрма.рс
,,Trula“ Kraljevina kako su komunjare učile mlade. A komunjare su sve što su napravili izgradili od stranih para i zadužili nas do balčaka, te i danas to trpimo.