Актуелни предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, стао је на страну тзв. државе Косово
Први пленарни састанак лидера земаља Западног Балкана у оквиру процеса Брдо – Бриони завршен је у конгресном центру, а на њему се разговарало, између осталог, о заjедничким закључцима, можда и декларациjи, о непромењивости граница на Западном Балкану, преноси Дан.
Састанку коjи се одвиjа иза затворених врата, односно без медиjа, присуствуjу прједседник Србиjе Aлександар Вучић, предсједник Хрватске Зоран Mилановић, предсједник Aлбаниjе Илир Mета, предсједник Црне Горе Mило Ђукановић, чланови Предсједништва БиХ Mилорад Додик, Жељко Kомшић, Шефик Џаферовић, предсједник Mакедониjе Стево Пендаровски и председница такозваног Косова Вjоса Oсмани.
Александар Вучић је изјавио након састанка лидера земаља Западног Балкана да је за ту земљу неприхватљиво укидање граница у региону у оквиру Европске уније (ЕУ).
Оштра расправа је почела, јер су учесници самита већ на старту покренули иницијативу да се усвоје закључци, по којима су границе у региону непромјенљиве, а чему се Вучић, одмах успротивио.
Вучић је новинарима потврдио да је расправа на Самиту на Брду код Крања била бурна и да Србија инсистира на поштовању Повеље Уједињених нација (УН) и Уједињеним нацијама.
То је он од чега не одустајемо, нити ћемо, казао је предсједник додајући да званична Приштина покушава да заобиђе УН.
„То је општепозната ствар. Није новост да су Црна Гора, Сјеверна Македонија и Хрватска признале Косово* као независну државу и да их подржавају. Тако је још од 2008. године. На другој страни су само Србија и Босна и Херцеговина која нас подржава“, казао је Вучић.
Он је потврдио да је Црна Гора промовисала принцип регате за улазак земаља региона у ЕУ али да Србија има највишу стопу економског раста, тако да јој то много не значи јер свакако предњачи.
Пленарни састанак је показао да на Брду код Крања највјероватније неће доћи до било каквог договора, а већ први сусрет је, према незваничним сазнањима Дана, обиљежио вербални сукоб Александра Вучића и Вјосе Османи.
Вучић неће присуствовати радној вечери лидера земаља региона на Брду код Крања коју организује словеначки председник Борут Пахор.
Медији у Србији истичу незванично да је Вучић Османи поручио да проба да постигне компромис и да не пријети тужбама против Србије.
– Пала мува на медведа, што би се у нашем народу рекло – поручио је Вучић.
Османи је најприје протестовала јер се у заједничком документу, који би требало да буде усвојен, не помиње појам држава, а затим је оптужила Србију да идејама мијењања граница „руши косовску независност”.
Вучић је одговорио да се Србија „не слаже да вас зовемо countries – ево ја да вам кажем, ако је друге срамота да вам кажу”.
– Што се тиче промјене граница, ви сте их промијенили отцјепљењем дјелова територије суверене државе. Нисте примљени ни у УН. Ми смо тражили да не буде промјене граница, али оних земаља које су правно и међународно признате. А не принцип кад се Србија цијепа онда може, кад неко други пита онда не може – одговорио је Вучић.
Османи је поново оптужила Србију за геноцид над косовским Албанцима током сукоба на Косову* и ширење „малигног утицаја на Косово”, а затим је затражила да се покрене процес о несталима. Вучић је на то одговорио да „не смије ни да каже колико српских породица тражи правду”.
– Рекао сам на састанку са европским институцијама да ви укажете на било које мјесто у Србији, јер ми Косово сматрамо Србијом, као и у централној Србији, гдје се налази било које мјесто гдје је могуће наћи нестале, одмах ћемо да их ископамо. Али брутално се албанска страна супротставила нашој идеји јер би то значило да и ми можемо да покажемо мјеста, као на примјер у Ђаковици. Јер се плашите да отворите, плашите се шта бисте могли да нађете – рекао је Вучић.
Вучић је оптужио Вјосу Османи да причом о правди и геноциду шаље поруку да не жели компромис и дијалог, јер се нада да ће се Београд уплашити пријетњи.