Напредујемо ли или само служимо статистици?

Пише: Дијана Ћоровић

Стање коронавируса се још није завршило а већ су у наговјештају  могуће финансијске потешкоће овим стањем изазване. Црна Гора као мала земља у региону је добила помоћ током истицања мера о заштити вируса. Но, да ли је та помоћ олакшала даљи развој капацитета који су неопходни за буџет нашег државног апарата очигледно зависи од тога који ће капацитети бити покренути након истицања мјера. Забринутост која се ствара код народа поводом овог питања фокусира се на тржиште   рада. Питање тржишта рада у нашој земљи почива на циљевима Акционог  плана запошљавања који се уређује за сваку годину. Тржиште рада обухвата : становништво; запосленост; незапосленост.

У уводној напомени Акционог плана запошљавања и развоја људских ресурса за 2020.годину стоји: “Национална стратегија запошљавања и развоја људских ресурса 2016-2020 представља стратешки оквир за политику запошљавања у Црној Гори, чије се спровођење заснива на годишњим акционим плановима. Годишњим Акционим плановима се утврђују мјере и активности за остваривање циљева у оквиру приоритета који су постављени Стратегијом. Овај процес подразумијева поштовање принципа подјеле надлежности ресорних институција и њихову координацију.“

У првом дијелу (DIO I)  развијен је стратешки, макроекономски и аналитички оквир за израду Акционог плана запошљавања и развоја људских ресурса за 2020.годину. Запосленост се наводи као кључни циљ друштвеног и економског развоја. О овом документу, као и у  сваком претходном стоје статистички подаци  (MONSTAT) о броју запослених и незапослених, као и броју оних лица која нијесу у могућности да раде. Тако да имамо на увид тржиште рада према подацима из анкете за  други квартал 2018. године  који биљежи позитивне помаке код индикатора стопе активности, запослености и незапослености.

Стопа активности (старосне групе 15+) износила је 56,2 и биљежи раст од 2,6 процентна поена у односу на претходни квартал, као и раст на исти квартал претходне године који је износио 53,6 %  па је порастао на 54, 8%.

Стопа активности (15-64) износила је 65,2% и биљежи раст у односу на први квартал 2018.годину када је износила 62,2%, као и благи раст у односу на исти квартал претходне године 63,8%.

Стопа запослености (15+) износила је 48, 1 што је 3,1 п.п. више у односу на први квартал када је износила 45%. Надаље, стопа запослености је забиљежила раст и у односу на први квартал претходне године са 46,5% на 48,1%.

Стопа запослености (15-64) износила је 55,6 и већа је за 3,7 п.п. у односу на први квартал када је износила 51,9%, односно већа је за 1,6 п.п. у односу на други квартал  претходне године када је износила 54,0%.

Стопа незапослености(15+) износила је 14,4 и нижа је за 1,8 п.п. у односу на први квартал 2018.године (16,2). Такође тренд смањења је видљив и у поређењу са другим кварталом претходне године када је стопа незапослености износила 15,1%.

Стопа незапослености(15-64) износила је 14,7% и нижа је за 1,8 п.п. у односу на први квартал (16,5%), односно за 0,6 п.п. у односу на други квартал претходне године када је износила 15, 3%.

Када узмемо на увид претходну годину по кварталима, у сваком је забиљежен раст запослених и пад незапослених. Исто тако када би обавили увид у претходне године и њихове квартале, показује се раст запослености и у главном пад незапослености. А када би кренули у истраживање лица која “се скидају“ са ЗЗЗ ЦГ наћи ћемо извјестан број оних који су запослени као почетни предузетници, од који већина још нема реалну зараду, а има обавезу према кредитима који су узели као будући предузетници.

У документу Националног акционог плана запошљавања који је процесуиран 2007-2008 Црној Гори дато је објашњење да се за намјене запослености мора ангажовати много више средстава од оних које може обезбиједити Црна Гора. У том смислу Национални акциони план запошљавања може да послужи као инструмент који ће указати на потребе да се испитају могућности за повећање домаћих средстава за ове намјене, али и да се испитају могућности за коришћење средстава из различитих фондова Европске Уније, а нарочито из средстава Европског Социјалног Фонда.

Стратегијом развоја циљева по Акционим плановима за сваку годину  дата слика о запослености у позитивном оквиру од 2007 до данас. Ови подаци се наравно дају на увид експертском тиму Европског Фонда ако Црна Гора црпи средства из тог извора. Циљеви који су  узети на обраду запослености укључују привредне, економске, предузетничке мјере за које Црна Гора није имала самосталан извор. Ако стратегија Акционог плана покрива низ година у напретку и развоју како на регионалном тако и на глобалном нивоу, гдје су онда сви запослени привредници, економисти, пољопривредници, предузетници?  На ЗЗЗЦГ их је много. На  сјеверу Црне Горе је све мање становника по проценту у свакој општини. Ако је овом  стратегијом развијен потенцијал и капитал, зашто становништво напушта своје градове и ради тешке послове да би преживјели?

 Стање које нас окружује показује још већу забринутост о запослености. Приоритетни пројекти су већ дефинисани и  за њих су потребна вишемилионска средства. Ко ће бити укључен у реализацију пројеката и како ће се средства расподијелити  имаћемо на увид. Оно што додатно забрињава грађанство јесу кредитна оптерећења чији рок за враћање се приближава а неким предузећима још увијек није дозвољен рад због новонасталих мјера.  Које потенцијале по истеку мјера морамо покренути да би имали већу запосленост и да ли ће  запосленост у овим могућностима и даље расти, показаће нам статистика.