Пише: Сања Томовић
Госпоствени народе Црне Горе! Коначно смо се вратили себи, останимо и даље при себи, а не ван себе. Еуфорија може да повуче човјека на погрешну страну.
Радујмо се коначном повратку наше Црне Горе правим вриједностима и животу без страха, безнађа и подјела. Још смо на испиту. Не дозволимо да нам укаљају побједу и ускрате радост. Предуго смо чекали да бисмо се коцкали, немамо право на то. Немојмо бити редовни понављачи исте лекције.
Ако смо могли мирно и достојанствено бранити светиње, добити побједу оловком, онда морамо показати да своју земљу волимо онако како она напаћена и најзад враћена себи и заслужује. Ако смо бранили светиње мирно и достојанствено, толико чојски и јуначки да је цијели свијет гледао у нас и дивио се како једна мала земља и њен напаћени народ само са Крстом у руци и иконом испред себе иде у борбу на своје људско и грађанско, на своје национално право, без иједне увреде икоме, онда наставимо тако. Сјетимо се дједа од 85 година који је бранио свој глас коме год да га је дао, часно је то бранио и тај глас пуно вриједи и немојмо то да укаљамо. Нијесмо и не смијемо бити један другом непријатељи, не кидисавајмо један на другога не будимо Авељ и Каин.
Љубав је одвећ широка да би могла стати у сирену, заставу или капу. Ако љубави немамо један за другога онда смо потпуно као звоно које јечи или кимвал који звечи. Дакле, једна потпуна јаловост.
Помозимо нашој вољеној и лијепој земљи да се опорави. Ја волим моју отаџбину друге немам, али не сиренама и заставама, капама и подјелама, већ срцем и добрим чињењем. Не насиједсјмо на провокације, не подлијежимо старим већ превазиђеним методама одлазеће екипе.
Црна Гора се воли тако што се поштује сваки човјек у њој и његово право на живот достојан човјека. Ми смо упућени једни на друге, морамо да живимо заједно једни са другима, а не једни поред других. Да зацјељујемо и миримо, праштамо и волимо, не да сипамо по ранама со.
Православље је Љубав. Ми другог пута осим тога немамо. Мржња и деструкција није нас ослободила већ љубав према својој светињи, отаџбини и сваком човјеку који овдје живи. Не брукајмо све што смо достојанствено изнијели, а није било лако. Борба није била лака и још увијек није готова. Склоните оне који су послати да нам штете, снимите и објелоданите. Имају они заставе и све што је потребно да нас блате и завађају. Знамо се одвајкада, мали су ово простори да би се могли сакрити. Црна Гора је мала земља племенитих људи. „Казнимо “ их тако што ћемо их разобличавати.
Примјећујемо момке и омладину који никад нису били на литијама, који не живе Литургијским животом и сад барјаче и свирају. Да су икада били на Литургији схватили би да се љубав према Богу и отаџбини не темељи на мржњи и страху ,већ искључиво на миру,праштању и љубаби.Раширили су заставе и праве немире и пријете.Хм!Шта ли то може бити?Одговор је једноставан.Да укаљају нашу праведну и достојанствену борбу,да нас осрамоте и посвађају да нас опет подијеле.
Не воли се Црна Гора буком,мржњом и подјелама.Ја волим моју Црну Гору са сваким добронамјерним човјеком у њој. Отаџбина је једна, а живот нема репризу.
Овдје има и мора бити мјеста за свакога ко воли ову земљу. Не попустимо пред очајем и пресијом одлазеће екипе. На литијама нијесмо сијали мржњу, то нијесмо ми. Не протјерујемо, не мрзимо. Наставимо да живимо као људи, то сами бирамо.
Послушајмо нашег Св. Патријарха Павла кога је цијели свијет упамтио као тихог човјека у најбучнијем вијеку, храбрио нас је ријечима да шта год да буде морамо бити УВИЈЕК КАО ЉУДИ НИКАД КАО НЕ ЉУДИ.
Схватите да сте изгубили, сачувајте то мало достојанства, ако га је остало и пустите нас да у миру живимо.Нико од нас не мрзи оне који су друге вјере, другачијег размишљања, напротив та назнака различитост је неопходна, вјерујем да се људи по њој лакше препознају и привуку. Сви смо људи смиримо страсти, спријечимо неман мудрошћу, миром, достојанством и љубављу.То је најјаче „оружје“, они га немају зато нам подваљују.
На крају један од најмудријих из овога народа нам је давно оставио наук кога треба увијек да се држимо :“Слушај мудре, а слабо говори и Хришћанским путем себе води“.