ХРА је своје предлоге амандмана достављала током израде важећих закона 2015, затим недавно Министарству правде и претходних дана поново Радном Савјету за консултовање о предлогу измјена закона о тужилаштву
Акција за људска права доставила је 25 предлога амандмана на важећи Закон о државном тужилаштву, међу којима су и предлози за спречавање сукоба интереса и политичког утицаја, оцијењивања тужилаца, дисциплинске одговорности….
Нацрт закона који су радили лидери парламентране већине, а координирао потпредсједник Владе Дритан Абазовић, требало би данас да буде јавно објављен, речено је “Вијестима”.
Абазовић је јуче саопштио да је документ достављен Савјету Европе. Из цивилног сектора и опозиције међутим наводе да је недопустиво да Нацрт није доступан широј јавности. Још није ни прецизирано ни ко је формални предлагач јер је документ усаглашаван на састанцима лидера парламентарне већине, док Министарство правде у чијем је ресору ова област, није укључено у његову израду.
У вези са израдом закона јуче се огласила Конференција тужилаца која је констатовала да је неприхватљво да тужилачка организација буде игнорисана током израде закона који се тичу ње. Саопштено је да су од Владе и Министарства правде затражили да је Државном тужилаштву достави нацрт нових измјена.
“Неприхватљиво је континуирано игнорисање тужилачке организације током израде рјешења на којима се темељи организације, функционисање и положај Тужилачког савјета и Државног тужилаштва…”, наводи се у саопштењу.
Директорица ХРА Теа Горјанц Прелевић рекла је “Вијестима” да не може да коментарише Нацрт који није објављен”.
“Обећали су јавну расправу и нек је обезбиједе. Сви то очекујемо”, додала је она.
ХРА је своје предлоге амандмана достављала током израде важећих закона 2015, затим недавно Министарству правде и претходних дана поново Радном Савјету за консултовање о предлогу измјена закона о тужилаштву.
Између осталог предложили су одредбе о спречавању сукоба интереса чланова Тужилачког савјета. Када су у питању угледни правници сматрају да је потребан и додатни услов који би обезбиједио њихову независност од политичког утицаја. То значи да они буду “особе од интегритета, политички неутралне, које нијесу у блиским породичним везама са садашњим или бившим високим партијским функционерима или функционерима извршне власти, као што је то био случај”.
“Такође, предлажемо да чланови из реда угледних правника не могу да буду ни бивши државни тужиоци (као што је сада чланица Тужилачког савјета некадашња врховна државна тужитељка), у складу са препоруком Европске мреже судских савјета, коју би требало прихватити по аналогији”, наводи ХРА.
Они у образложењу подсјетили да је задатак ТС да обезбјеђује самосталност државног тужилаштва од политичких и других утицаја и да је изостанак одговарајућих гаранција његове независности представља значајан пропуст.
“За чланове Савјета по важећем закону могу бити бирани државни тужиоци који су у блиским породичним везама са садашњим или бившим високим партијским функционерима или функционерима извршне власти, тј. могу бити особе које не испуњавају услове за избор у Савјет Агенције за спречавање корупције, Савјет РТЦГ и Савјет Агенције за електронске медије, иако би ниво независности и непристрасности који се очекује од чланова Тужилачког и Судског савјета требало да буде највиши. Примјера ради, државна тужитељка Стојанка Радовић, која је за чланицу Тужилачког савјета била изабрана 2014. године, супруга је тада високог функционера извршне власти Генералног директора Директората за порески и царински систем у Министарству финансија, Нова Радовића. Она нпр. не би могла бити изабрана за чланицу Савјета РТЦГ и Савјета Агенције за електронске медије, јер се ради о особи чији је брачни друг лице које бира Влада”, подсјећа ХРА.
Да би се Тужилачки савјет досљедно сачувао од политичког утицаја, а што је био циљ Уставне реформе 2013. године, ХРА сматра да би избор угледних правника чланова тог савјета, требало уредити на исти начин као избор правника чланова Судског савјета, а то је квалификованом већином свих посланика, што је била и препорука Венецијанске комисије одраније, а помиње се и у њиховом посљедњем мишљењу.
Они наводе да су свјесни да је у садашњој изузетно поларизованој политичкој ситуацији вјероватно било немогуће обезбиједити и тропетинску већину у парламенту, те да “гаранције независности код државног тужилаштва, односно Тужилачког савјета нијесу стриктне као код судија и Судског савјета”.
Фокус измјена Закона о државном тужилаштву је промјена односа снага у ТС, гдје тужиоциу не би имали већину као сада – већ би министар правде имао одлучујучи глас. Савјет би као такав доносио одлуке чији би смисао био смјена тужилаца који не раде свој посао.
Шеф посланичког клуба Демократа и предсједник Одбора за политички систем Борис Богдановић и Момо Копривица су у понедјељак изразили забринутост да се поново не дође у политичку ситуацију као приликом предлагања претходних тужилачких закона.
“…Потребно је да договоримо: кад се текст наведеног закона шаље у скупштинску процедуру, у којој форми, ко је предлагач, те да ли се оставља простор и рок за јавну расправу и инклузију свих заинтересованих страна и релевантних партнера. Тј. потребно је да заузмемо став о могућем термину одржавања предметне сједнице”, навели су они.
(Вијести)