Пише: Сања Томовић
Православна Омладина Мојковца, али и других градова Црне Горе, потомци оних који животе оставише у бици на Мојковцу, а своје кости „уградише“ у ову државу, ове као и претходних година је маршом на Бојну Њиву обиљежила сјећање на ову још увијек трајућу битку
Вријеме радости, љубави и заједништва дани су Божића. Код нас Срба, Божић је сјећање и подсјећање гдје припадамо, коме дугујемо за свој опстанак и чија крв је у нашим венама? Поред многих битака ,страдања и патњи мој народ слави највеличанственији празник радујући се. Непријатељ је волио наше крваве бадњаке, а ми смо том крвљу куповали Вјечност. Чудни смо остатку свијета ,из сваке муке изађемо јачи. Данас се обиљежава и једна од највеличанственијих битака наше прошлости, битка на Мојковцу, она је овој малој вароши дала небеску славу. Ипак Мојковац је и данас мјесто страдања и васкрсавања. Дивна и вјерна Православна Омладина Мојковца, али и других градова Црне Горе, потомци оних који животе оставише у бици на Мојковцу, а своје кости „уградише“ у ову државу, ове као и претходних година је маршом на Бојну Њиву обиљежила сјећање на ову још увијек трајућу битку, која по много чему подсјећа на ону у Термополитском кланцу. Наш ванремени Добрица Ерић ,чија нас је поезија васпитавала и „обликовала“ говорио је :“ Сви моји преци које често сањам били су Срби и ја им се клањам“.
