Пише: Милан Гајовић
Дана 3.августа 2021.године, Влада Црне Горе је, на основу члана 270 Закона о привредним друштвима („Службени лист ЦГ“, број 65/2020), без одржавања сједнице, на основу прибављених сагласности већине чланова Владе, донијела Одлуку о оснивању Друштва са ограниченом одговорношћу „Montenegro Works“ (у преводу „Црна Гора ради“ – М.Г.) (у даљем тексту: Одлука). Објављена је у „Службеном листу ЦГ“, број 85/2021, од 4.августа 2021.године.
У члану 10 став 1 (Доношење одлука без одржавања сједнице) Уредбе о Влади Црне Горе („Службени лист ЦГ“, број 80/2008 и 14/2017), прописано је:
„Влада може, на предлог предсједника Владе,у хитним и другим нарочито оправданим случајевима, без одржавања сједнице одлучити о појединим питањима на основу прибављене сагласности већине чланова Владе.“
Како је у члану 4 став 1 Уредбе озакоњен принцип јавности рада, Влада је била дужна да, прије доношења Одлуке, неспорно утврди, детаљно образложи и јавно обзнани потребу хитног и нарочито оправданог доношења Одлуке.
Према члану 1 Одлуке, Друштво је основано „ради надзора, праћења и анализирања стања у привредним друштвима у већинском власништву државе, као и подршка у спровођењу реформи у циљу ефикаснијег управљања…“
Оснивачки капитал (улог) Друштва који обезбјеђује Влада је 490.000 евра. Средства за финансирање Друштва обезбјеђују се и из додатних улога Оснивача (Владе),дакле, из буџета, односно додатним оптерећењем и грађана као пореских обвезника.
Одлука је донијета без претходно сачињене детаљне, утемељене и ваљане анализе правне (уставно-законске) основаности и економско-финансијске оправданости оснивања Друштва. Ово подразумијева и прецизно навођење дјелатности Друштва (основне, претежне и других дјелатности), те стручну анализу фактора који ће омогућити његово рентабилно пословање.
Министарство финансија и социјалног старања је јавно саопштило да „…држава као већински власник не остварује своју надзорну и контролну функцију над привредним друштвима на задовољавајући начин…“, те да се на овај начин успоставља „јак финансијски надзор“.
Зашто одлука није заснована на Уставу и законима? На почетку, цитираћу неколико релевантних уставних одредби:
Члан 59 (Предузетништво) став 1 Устава ЦГ: Јемчи се слобода предузетништва.“
Члан 139 Устава (Принципи економског уређења): “Економско уређење заснива се на…слободи предузетништва…(и) самосталности привредних субјеката…“
Члан 144 (Државна ревизорска институција) став 2 Устава: „Државна ревизорска институција врши ревизију законитости и успјешности управљања државном имовином и обавезама, буџетима и свим финансијским пословима субјеката чији су извори финансирања јавни или настају коришћењем државне имовине.“
Надзор и контрола финансијског стања (пословања), те законитости коришћења државне имовине детаљно су прописани и Законом о привредним друштвима, Законом о државној имовини („Службени лист ЦГ“, број 21/2009 и 40/2011), и Законом о рачуноводству у јавном сектору (“Службени лист ЦГ“, број 66/2019).
Према Закону о привредним друштвима, на друштва са ограниченом одговорношћу се сходно примјењују одредбе које се односе на акционарска друштва. А тим одредбама, као облици надзора и контроле, прописани су надзорни одбор и овлашћени ревизор законитости пословања.
Надаље, према Закону о државној имовини, лице које руководи јавним предузећем одговорно је за законито и економично управљање и коришћење државне имовине. Надзор над примјеном овог Закона врши Министарство финансија и социјалног старања. У члану 36 Закона, прописано је и:
„О располагању и управљању имовинским правима (на државној имовини – М.Г.) одлучује надлежни орган јавне службе, у складу са законом или актом о оснивању, по претходно прибављеној сагласности Владе.“
По овом Закону, јавне службе су и јавна предузећа (привредна друштва са већинским државним власништвом).
Из напријед наведеног произилази да Одлука нема правни основ, јер се подзаконским актима Владе (уредбама, одлукама…) не може проширивати законима уређена контролно-надзорна функција, нити уводити нови контролно-надзорни органи над пословањем и законитошћу коришћења државне имовине у јавним предузећима.
На овај начин се крше и уставни принципи о слободи предузетништва и самосталности привредних субјеката.
Уколико Влада не повуче (стави ван снаге) Одлуку, нужно је подношење предлога (иницијативе) Уставном суду ЦГ за оцјену њене законитости.
Одлука је и нецјелисходна, јер подразумијева непотребан раст броја припадника државне администрације, повећање буџетских расхода и додатно оптерећење пореских обвезника.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице 9.август 2021.године