Цијене брашна повећане су за 40 одсто од јула ове године када је Влада замрзла цијене основне врсте хљеба, због чега пекари сада уз значајне губитке производе ову основну животну намирницу. Владина уредба важи до краја децембра, због чега представници пекарске индустрије траже да се она не продужава већ да се омогући формирање нових цијена са којима би покрили трошкове, што би значило повећање садашњих цијена хљеба за око 40 одсто, сазнају “Вијести”.
Бијело пшенично хљебне брашно поново је поскупила на регионалном тржишту од 1. децембра, тако да сада килограм типа Т-500 износи око 41 цент у велепродаји без пореза на додату вриједност. То је четврто поскупљење брашна од јула ове године када је његова цијена износила 29 центи по килограму без ПДВ-а, и када је Влада ограничила малопродајне цијене основне врсте хљеба од 600 грама на 50 центи, рачунајући трговачку маржу и ПДВ. Цијена мале векне са основном врстом брашна од 300 до 400 грама тада је ограничена на 40 центи по комаду.
Ново поскупљење брашна најављено за 15. децембар
Због рекордне суше и слабијих приноса цијене пшенице, али и осталих житарица и уљарица, на регионалним и свјетским берзама, повећане су за преко 100 одсто, што је утицало и на велики раст цијена брашна и осталих животних намирница, као и сточне хране.
Црногорским пекарима је од њихових регионалних добављача и увозника најављено да ће од 15. децембра брашно поново поскупити. Досадашња поскупљења брашна од јула била су у скоковима од пет до 15 одсто.
Уколико се деси ново поскупљење, а остане важеће ограничење раста цијена, и не буде помоћи државе, могући одговор пекара био би да обуставе производњу основне врсте хљеба како би се спасили губитака.
Пекари сада трговачким ланцима продају векну основне врсте хљеба од 600 грама за око 40 центи, а она са порезом на додату вриједност од седам одсто и маржу трговаца од око 17 до 20 одсто, нарасте на ограничених 50 центи.
Због новог раста цијена брашна пекарима се сада не би исплатило да трговцима продају векну основне врсте хљеба испод 54 до 55 центи, а са порезом на додату вриједност и маржом трговаца она би износила 70 центи.
Представници пекарске индустрије ће наредних дана имати консултације, направити детаљну анализу цијена брашна и осталих трошкова у производњи хљеба, коју би представили радној групи Владе коју чине представници министарстава пољопривреде, економског развоја и финансија и социјалног старања.
Влада ће моћи или да одобри повећање малопродајних цијена основне врсте хљеба или да пекарима да значајне субвенције које би им покриле све веће трошкове.
Проблем је што аналитичари регионалних и свјетских берзи житарица наводе да неће долазити до снижавања сада рекордних цијена све до наредне жетве односно до љета идуће године. Значајнији пад цијена и повратак на ниво од прије годину, могао би се очекивати једино уколико нова жетва на свјетском нивоу буде рекордна.
Они за пад приноса узрок виде у климатским промјенама, односно великим сушама у периоду раста и зрења житарица на највећим свјетским пољопривредним тржиштима.
Из Министарства економског развоја су након доношења одлуке о замрзавању цијена основних врста хљеба, саопштили да је њен циљ спречавање даљег раста цијене пшеничног бијелог хљеба чиме би се у одређеној мјери смањило оптерећење на стандард грађана, а да се при томе не смањи мотивација предузетника за даљим развојем и обављањем дјелатности како трговаца, тако и произвођача.
Међутим, од тада су се десила четри поскупљења брашна, што је угрозило тадашњи оснод цијена и односа трошкова који припадају трговцима, држави и трговцима.
Из Министарства су тада истакли да се ограничавањем цијене само пшеничног бијелог хљеба, као основне врсте хљеба штити стандард грађана, а нарочито најугроженијих социјалних слојева, при чему се не дјелује репресивно на цијену осталих врста пекарских производа.
”Овом одлуком утврђује се максимална цијена пшеничног бијелог хљеба, ради спречавања настанка тежих економских и друштвених посљедица, изазваних епидемијом ковида-19. Пшеничним бијелим хљебом тип – 500 сматра се хљеб са сљедећим основним састојцима: пшенично брашно тип – 500, вода, кухињска со, квасац, емулгатори и адитиви”, наведено је у тадашњем саопштењу.
Из регионалне Продуктне берзе из Новог Сада су у новембарском берзанском извјештају навели да је цијена пшенице достигла рекордан ниво у својој историји на том тржишту.
”Појачано интересовање за пшеницом већ је било на почетку мјесеца. Константан раст током новембра на страним берзама био је праћен и на домаћем тржишту. Почетком мјесеца пшеницом се трговало по 31,00 дин/кг без ПДВ-а (26,3 еуро цента), да би крајем месеца била достигнута највиша цена од 33,00 дин/кг без ПДВ-а (28 еуро центи). Раст је био праћен повећаним обимом трговања са укупном количином од 14.565 тона робе. Пондерисана цијена је износила 31,89 без ПДВ-а (35,08 дин/кг са ПДВ-ом – 30,3 еуро цента). У односу на претходни месец забележен је раст од 8,80 одсто”, наведено је у саопштењу Продуктне берзе.
Прије двије године цијена пшенице на истој берзи износила је 14,4 цента по килограму. Садашње цијене су дупло веће.
ИН4С