Новак Аџић: Отворено писмо потпредсједнику УРЕ – рођаку Филипу Аџићу

НИЈЕСТЕ ПРАВЕДНО И ПОШТЕНО ЗА ЦРНУ ГОРУ ПОСТУПИЛИ
Отворено писмо потпредсједнику УРЕ – рођаку Филипу Аџићу

Лично се, рођаче Филипе Аџићу, а свако добро Теби и Твојој породици персонално и фамилијарно желим, скоро, или потпуно, не знамо, поготово не откад си одрастао, а давно је то било, јер Те ја памтим само кад си био јако млад, заправо, кад си био дијете, и кад сам те, као таквог, виђао, у Вуковом Долу (засеоку) у нашим Ђиновићима, а код доброг и часног ђеда Твога, ђе сам, као братственик, повремено долазио, јер су се тада релативно често полазили наши из Ђиновића, односно, рођачке и сеоске својте и односи су били тада јако добри и неријетки, уважени рођаче. Али, то је некад било.

Но, што је данас?.

Ред је да то, завичајно, братсвеничко, премда је то тешко апстраховати, још мање адактирати, макар дјелимично, ставимо у овој нарацији по страни, бар у неким сегментима, али релевантно је, рођаче Филипе Аџићу, а ја нијесам усамљен међу нашим Аџићима, рођацима нашим, блиским и даљим, по огранцима братства нашега, да сам против Твог политичког поступања данас и јуче и то јавно велим. Ко је реално против Црне Горе и њене слободе. И Ти то стварно радиш!

Јер, свесно или несвјесно, а биће да је ово прво важније и у епицентру збивања да- Ти, по мом схватају, објективно, можда и субјективно, радиш против Црне Горе и њене слободе, националне и историјске аутохтоности Црногораца, а индиректно, можда и директно, дјелујеш за рачун великосрпског пројекта у Црној Гори и освајачке и окупаторске Српске православне цркве у Црној Гори и њених клеро-политичких експозитура и претензија, а релано је и то, да си активан, можда ненамјерно (мада у то не вјерујем), али дакако јеси, увјерљиво и провјерљиво је то, да радиш фактички против Црне Горе, јер нема подметања и манипулација и јефтних медијских спиновања, измишљотина у овој мојој чињеничкој екскламацји, никада ни до сада то радио нијесам, иначе, поготово не кад Ти се јавно, сада, отвореним писмом обраћам.

Не поноси се, господине Флипе Аџићу, оним што за понос није, “уважени” рођаче! Због овога што чиниш знај, рођаче, да стварно моје уважавање немаш, али јавна комуникација и пристојни стил ме обавезује да Ти се с етикецијом обратим. Потпуно различито мислимо и дјеламо, Ти и Ја, али Ти истину велим јавно. И, упркос јавној, овој, вербалној с Тобом полемичкој експозицији, те с академским поштовањем, односно, пристојној комуникацији, односно, куртоазији, хоћу да знас да се ни најмање не поносим с Тобом, напротив, стидим се од Тебе, зато јер си отишао на пут издаје Црне Горе. Такнуто-макнуто. Али, тако је. Но, свако, рођаче, бира свој пут.

Зна се све, “уважени” рођаче, ко је кад, ђе, како и зашто био! Макар ја у борби за Црну Гору, ево три деценије, конзистентно и резисентно, релевантно могу свједочити о томе! И не само ја, када се то тиче наших Ђиновића, првенствено! Но, и бројни други Ђиновици, Аџићи и Латковићи, наши сељани. О томе знам много, до у детаље, јер сам свједок свега главног. И позивам Те виђи свјеодчење о томе наших братственика савременика Аџића, Цетињана, Ђиновића, примарно. А и многи наши рођаци, припадници црногорског еманципатрског и суверенистичког покрета с почетка деведесетих година потоње деценије XX вијека могу (живи су) о томе свједочити и мислим да Твоје поступке не одобравају!

Но, Ти о тој борби за Црну Гору, о историји црногорског суверенизма током раних деведесетих година XX вијека можес причати само накнадно, уопште са непоузданим причама, између осталог: то можеш говотити само из селективних доживљаја других, јер томе покрету јавно Ти нијеси припадао, јер објективно нијеси ни могао, с обзиром на твоју тадашњу старасну доб, године…

Ријечју, рођаче Филипе Аџићу, ово што у задње вријеме радиш против Црне Горе нимало Ти на понос није, но за макар стављања два прста на образ … Нека Ти буде све то што си учинио и сада радиш, на савјести и части, просуди сам о томе, али, то макар право имам и хоћу да наша јавност зна, да сам Ти се, као Аџић, рођак, томе непоколебљиво и енергично
јавно супротставио.

Питаћемо наше рођаке Аџиће из Ђиновића, што мисле: јесу ли на Твојој страни против Црне Горе или мојој и њиховој за Црну Гору. Ја сам на правој, а ти ма погрешној страни историје. Јер Ти си објективо издао Црну Гору. Свјесно или несвјесно – за мене није хамлетовска дилема, нити је бити може. Размишљам и вриједносно судим у складу са чињеницама.

Извор: ЦдМ

4 thoughts on “Новак Аџић: Отворено писмо потпредсједнику УРЕ – рођаку Филипу Аџићу

  1. Bolje bi bilo da se sjetis svojih rodjaka I Africa koji su puskom branili crkvu koji su ti isti htio sa raspopom Mirasem da ,,osvojis,, za odbranjenu crkvu on I su dobili zatvorske kazne a ti prezir za sva vremena

  2. Ko si ti da sudiš Filipu ko je veći crnogorac ti ili on. Ko si ti Novače milogorcu sa dna kace da nekome spočitavaš kako se treba čuvati Crna Gora. Filip te ne poznaje iako imate isto prezime, a siguran sam da te ni tvoji iz Djinovića brastvenici ne cijene po tome što napadaš Filipa. Stidi se i ne pokušavaj da sebe podižeš spuštajući druge jer znam mnoge tvoje časne rodjake doduše sa majčine strane što te ne pominju nikad i što se stide ako bi ih neko pomenuo da su u srodstvu sa tobom, a to su i grbljani Novica i Jovica i Njeguši Petar i Rašo i onaj rodjak iz Budve i mnogi.

  3. Personalno, relativno, apstrahovati, realno, adaktirati, autohtonosti, naracija, segmentima, relevantno, indirektno, direktno, ekspozitura, pretenzija, faktički, spinovanja, eksklamaciji, komunikacija, etikecijom, verbalnoj, kurtoaziji, primarno, konzistentno, rezisentno, aktivan, emancipatorskog, suverenističkog, selektivnih, objektivno, energično. Ovo su strane riječi koje je u svom pismu upotrebio ,,Crnogorac“ koji njeguje ,,crnogorski“ jezik. Kad ode u Vukov Do u Đinoviće kad ovako priča babama i djedovima oni kažu kako je pametan i obrazovan ovaj naš ,,naučnjak“, jer ne razumiju ništa od onog što im je kazao. A ni on sam ne razumije ono što piše i govori, a vjerovatno ni taj rođak kome se obraća, a koji je izbjegao da glasa za Zakon o slobodi vjeroispovijesti, jer ne voli vjeru svoju pradjedovsku, niti crkvu. Nije bitan taj mlađi Adžić, nego ovaj stariji koji je nikakav ,,pravnik“, a još gori ,,istoričar“. Pošto ga je njegov glavni i pretpostavljeni sigurno dobro nagradio, ne bi bilo loše da se vrati na selo i pričuva koze, tamo ga čekaju sigurno i čizme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest