„Ако су тензије јако високе нико не може гарантовати безбједност пописивача који сам улази у приватност нечијег дома“, казала је директорица НВО „Јувентас“ Ивана Вујовић
Питања о етничкој припадности, вјероисповјести и матерњем језику треба изоставити из предстојећег Пописа становништва, с обзиром на изразито нестабилну друштвено-политичку ситуацију и недостатак повјерења у институције, а попис се најраније може организовати у октобру сљедеће године.
То је став групе невладиних организација и агенција за истраживање јавног мњења која је поднијела Влади приједлоге за измјену Нацрта Закона о попису становништва, преноси ЦдМ.
Извршна директорица НВО Јувентас, Ивана Вујовић, сматра да је цијелу причу око пописа потребно значајно уозбиљити, да се треба вратити на фокус стручности и направити отклон од дневнополитичког и лаичког приступа том питању.
„Ако би се цијели наратив у вези са припремом пописа свео на дневно-политичку причу, онда би то значило да је Влада одлучила да направи отклон од експертског приступа“, рекла је Вујовић за ПР Центар.
Истакла је да је очигледно да се попис не може спровести ове године, јер за то не постоје елементарни услови.
„Вјероватно се не може до краја године завршити ни припрема Приједлога Закона, а потребно га је и изгласати у Парламенту. Од момента када се Закон усвоји, потребно је издвојити још шест до девет мјесеци за припрему Пописа. Ту постоје и разни међународни стандарди који кажу да турбулентне друштвено-политичке периоде треба избјегавати, па тада не треба спроводити попис. Разлози су многи. Један од основих је гарантовање безбједности пописивача. Ако су тензије јако високе нико не може гарантовати безбједност пописивача који сам улази у приватност нечијег дома“, казала је Вујовић.
Потребно је, како је рекла, избјећи љетњу сезону, велику зиму и обично се помињу два термина, април или октобар под условом да у том периоду нема избора.
„Тако да је најранији период октобар 2022. године што је одавно познат термин и МОНСТАТ-у и Министарству финансија и социјалног старања, па је онда необично зашто се толико говори о могућности да се попис организује јако брзо. Ту је наравно и епидемиолошка ситуација која се мора узети у обзир“, појаснила је Вујовић.
Сматра да би инсистирање на прикупљању података о етничкој припадности, вјероисповијести и матерњем језику, било погрешно.
„То би изазвало велике тензије и довело до претпописних кампања и негативно би утицало на квалитет свих осталих података. Дакле, један од захтјева за измјену је да се ова три питања не постављају. Предложили смо и бројна питања која сматрамо да су важна за креирање националних политика из области социјалне и здравствене заштите, младих, заштите особа с инвалидитетом“, навела је Вујовић.
Истакла је да је начин спровођења пописа добар индикатор ситуације у земљи и уколико се не спроведе на адекватан начин он ће показати одсуство професионалности и експертизе.
„Моје очекивање је да ће измјене које смо предложили Влада и усвојити и да ће се овај процес организовати онако како треба, да ће се вратити повјерење грађана у институције које су важне за спровођење пописа и да ћемо на крају добити податке са којима можемо да радимо“, казала је Вујовић.
Примједбе, приједлоге и сугестије на Нацрт закона о попису становништва, домаћинстава и станова у 2021. години поднијели су извршна директорица Јувентаса Ивана Вујовић, извршна директорица агенције СтарсУП Сања Балтић, извршни директор Центра за демократску транзицију (ЦДТ) Драган Копривица, сувласница агенције ДеФакто Оливера Комар, извршни директор агенције ДАМАР Вук Чађеновић, предсједник Управног одбора Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) Златко Вујовић и директорица Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) Милена Бешић.
IN4S