Ево нас пред још једним изборима и поновним причама о антифашизму и пријетњи опстанка државе ,,Сина тисућљетне културе.
– Антифашизам је толико извикана и истрошена ријеч да је нажалост постала обесмишљена чак кад о њој говоре и сумњиве борачке организацијње, иако је борба против фашизма дужност свих нас док год постоје изданци тог зла. Свакако фашизам од прије 80 годинна није исти овом данашњем, он је еволуирао. Право питање јесте да ли наши слини (анти)фашисти знају у каковом је то облику фашизам и оно још битније, да ли знају да му служе. Врхунац хипокризије јесу старе патриЈоте које на једном рамену носе тетоважу Крста Поповића а на другом Љуба Чупића док ускликују ,,смрт фашизму“ уз Томсонове пјесме. Они којима је Благоје Јововић контровезна личност, а како то бива чак и мртав Благоје детектује фашисте, или у крајњем како би реаговали да нека улица у Пљевљима понесе име Војина Џогаза који је извршио антетат на Секулу Дрљевића, којем пак они најављују рехабилитацију. Последица тога јесте по свој прилици народна збуњеност у вези трагичне епопеје из 1941′ иако је данас на тапети фашизам новог вијека. Последица јесте и историски ревизионизам јако плитак и агресиван који потискује 8 вјекова историје, а у крајњем може регрутовати шовинистичку групацију која ће се обрачунати са светосављем као истинским противником монтенегринске лажи. Зато њима смета и наша епика, па у крајњем и трагични јунак косовске мисли, Његош и само Косово које је наш завјет и које нас Србе убраја у Новозавејетне народе. То је све оно што не може да свари њихова негационистичка машинерија па се онда руководе силом, која је истински примјер фашизма како оног старог тако и овог новог.
Онај који није спреман критички говорити о капитализму, нека ћути и о фашизму, како је говорио Хоркхеимер.
Јер неће држава нестати ни због четника које су повампирили за потребе подјела нити због дјеце са иконама на литијама већ због унишене економије. А то претјерано помињање фашизма у крајњем јесте ругање свим жртвама те накарадне идеологије, међу којима и оних из Велике за чији покољ антифашиста Шербо Растодер пак налази ријечи оправдања. Али на нама је да се боримо против тог зла, али прво да детектујемо, смрт ДПС фашизму!
Урош Лекић
Blagoje Jovović nije ubio skota Pavelića i nije dokazano da je uopšte i pucao. Priča koju je on sam ispričao, kad se vratio u Crnu Goru je puna klimavosti i neistina, jer je niko nije potvrdio od njegovih saboraca. Sačekao je da oni pomru, pa da onda to ispriča.Čudno. Dokle ćemo nasijedati na legende i netačne priče. Na kraju krajeva – i da je on stvarno pucao u tu džukelu Pavelića, i to dva puta, s leđa, nije ga ubio, nego samo ranio i on je živio uz veliku brigu pažnju koju ne bi, inače, imao, još dvije pune godine i vucibatina je umrla od šećerne bolesti, a ne od navodnog ranjavanja od strane Jovovića. Iako sam pristalica četnika, kao jedinih ispravnih boraca sa pravu slobodu, ne volim nešto što nije dokazano i vezano sa Udbom.
Sa likvidacijom izdajnika i srbomrzitelja, koji je to postao samo zbog toga što nije dobio mjesto koje mu je obećano u vladi, Sekule Drljevića je nešto drugačije – njega i njegovu suprugu su ubili ( najvjerovatnije zadavili, a ne zaklali, kako to prikazuju komunisti, je tako žele da još više prikažu četnike u tom svijetlu), preoubučeni u vojne američke uniforme u Judenburgu Vojin Džogan iz Pljevalja i Vaso Janić iz Grahova, osvetivši tako smrt svojih saboraca, za koju je kriv Drljević. Bivšeg oficira iz štaba Pavla Đurišića, koji je prešao kod Drljevića, ubio je Boro Trifunović Amerikanac, ispalivši u njega cijeli žaržer.