То значи да и у свим општинама треба одржати локалне изборе у истом дану без обзира кад су претходно одржани. Томе треба да претходи договор око свих правосудних функција за које је потребна квалификована већина
Директор НВО ЦеМи Златко Вујовић сматра да је формирање орочене мањинске владе могуће и легитимно ако се обезбиједи потребна већина, али да приоритет треба да буде стварање услова за изборе на свим нивоима.
– Црној Гори је потребан договор око питања која ће откочити процес европских интеграција, а сва питања која поларизују јавност треба оставити за мирнија времена. Дакле, потребно је створити услове за одржавање ванредних парламентарних, али и предсједничких избора, у фер и слободним условима – навео је Вујовић у изјави за „Дан“.
Он је подсјетио да ЦеМИ годинама заговара одржавање избора на свим нивоима у истом дану након изборне реформе. Након тога треба локалне изборе одржавати увијек у истом дану, пратећи рјешења из Босне и Херцеговине.
То значи да и у свим општинама треба одржати локалне изборе у истом дану без обзира кад су претходно одржани. Томе треба да претходи договор око свих правосудних функција за које је потребна квалификована већина. Бесмислено је инсистирати на хитним изборима кад немамо потпун састав Уставног суда, који је посљедња инстанца у случају постојања изборних нерегуларности. Да не говоримо о бројним в.д. стањима. Дакле, потребна је деблокада институција, а након тога избори који би удахнули нову енергији, толико потребно на путу европских интеграција – рекао је Вујовић.
Вујовић: О попису, Темељном уговору и „Отвореном Балкану” послије избора
Вујовић сматра да одлучивање о питањима која нијесу на евроатлантској агенди, а која немају консезуалну подршку, треба оставити за период након одржавања генералних избора на свим нивоима.
– Стављањем тих питања са стране могле би се откочити европске интеграције. Да будем прецизан, мислим на Темељни уговор, попис и пројекат „Отворени Балкан“ – навео је Вујовић, преноси ДАН.
По његовој оцјени, да би све ово било могуће, потребан је компромис који би довео до најмање 49, односно 54 гласа у Скупштини Црне Горе.
– Колико год то изгледало тешко оствариво, ипак је могуће. Међутим, за то је потребно да сви актери не инсистирају на максималистичким захтјевима, те да схвате да је таква већина привремена – истакао је Вујовић.
Коментаришући недавни пад владе премијера Здравка Кривокапића и могуће формирање мањинске владе уз подршку Демократске партије социјалиста (ДПС), он је рекао да је распад власти био очекиван.Доскорашња владајућа већина била је састављена од три разнородне коалиције, које су самостално наступиле на претходним парламентарним изборима. Тиме је неупитан њихов изборни легитимитет. Кључни именитељ њиховог обједињавања послије избора била је смјена ДПС-а, што се и десило. ДПС је у опозицији, иако то многи не схватају. Тиме је нестао кључни фактор њиховог обједињавања, а са друге стране су испливала бројна питања која су продубљивала јаз између тих коалиција. Сходно томе, било је логично очекивати пад Владе и распад владајуће коалиције – навео је Вујовић.
Сматра да је демократски да се покуша наћи нова парламентарна већина, а ако се то не може, онда треба ићи на изборе.
– Вјерујем да су за Црну Гору могућа два добра рјешења у овом тренутку. Прво је формирање проевропске стабилне владе која би добила техничка мјерила и привела крају процес европских интеграција користећи партнерску подршку за такав сценарио. Мање је важно да ли би та влада била мањинска или већинска, колико би било важно да има способне људе, а не да буде сведена на расподјелу плијена. Ако то није могуће, онда би други прихватљиви сценарио био да Влада припреми изборе кроз претходно спроведену изборну реформу и рјешавање питања избора кључних људи у правосуђу за које је потребна квалификована већина – казао је Вујовић.