Намеће се само један закључак, а „понародски“ речено – оће језик на право
Попут свог доскорашњег брата близанца РТЦГ која је служила за пропаганду бивше власти и била у њеном потпуном власништву – и Телевизија Никшић (поред наведених карактеристика) окитила се једним „лапсусом“.
Наиме, у живом програму Јавног сервиса недавно је пласиран наслов да се Црна Гора бори против антисемитизма, а јуче је – у истом духу – и ТВ Никшић пренијела „радосну вијест“ да се савјет младих ДПС бори за антифашистичке вриједности које су насљеђе Љуба Чупића, те су због скрнаљења његовог споменика изразили протест.
Приликом преношења те вијести, на фејсбук страници из ТВ Никшић су подсјетили на овај случај истакавши да „пркосни осмјех Љуба Чупића представља синоним за борбу против антифашизма„.
Намеће се само један закључак, а „понародски“ речено – оће језик на право.
ИН4С
Ljubo ( pravo, kršteno, ime mu je Čedomir) Čupić ( a mnogi smatraju da je Ćupić), a to je sve tako čudno u maloj Crnoj Gori gdje se sve zna i gdje se vodi računa o porodičnom stablu. Postao je član KPJ 1940. godine, kao student Pravnog fakulteta u Beogradu, gdje je upisao studije po dolasku iz Argentine. Jedno vrijeme on i njegova porodica su živjeli na Kosovu, a zatim u Nikšiću. Nije učestvovao u julskom ustanku protiv italijanskog okupatora, iako je bio politički komesar partizanske čete ,,Đuro Đaković“, jer je izbjegao iz okupiranog Nikšića, pa prema tome ne može biti antifašista, sem ako nedužne Nikšićane i Nikšićanke koje je pobio sa družinom ne računaju u ,,fašiste“. Zna se šta je bila dužnost partizanskog komesara u ratu. On je u zarobljen u svojoj prvoj bici na Kablenoj Glavici kod Nikšića protiv nikšićkih četnika. Predat je Italijanima i strijeljan je javno 9.maja 1942. godine. Da li su ga strijeljali četnici, ili Italijani, ili zajedno ostaje da se priča jer su pomrli oni koji su to znali. Zato su živi potomci onih Nikšićana koje je zavio u crno. Sve ovo napisano je uzeto iz komunističkih izvora,. A ovaj kralj Ilir, koji je bio i ministar prosvete, što je jedno od najvećih poniženja za prosvetu i kulturu uopšte, pripada okruženju koje je u ratu sarađivalo sa Italijanima, pa neka dobro porazmisli o fašizmu i antifašizmu. Sigurno nije svojta sa junakom kapetanom Jakovom Kusovcem, oficirom kraljevske jugoslovenske vojske koji je 15 jula nanio na Košćelama prvi poraz fašističkim snagama u Drugom svjetskom ratu, tako da je i Žan Pol Sart kasnije obišao to mjesto. Jakov Kusovac je morao da kao četnik napusti domovinu i živi u inostranstvu, bez spomenika, pohvala, naziva ulica, trgova.