Корисници имају потребу за континуираним физикалним терапијама, а третмане не могу да остваре кроз систем јавног здравља – наводи Снежана Мијушковић
Замјеница заштитника људских права и слобода Снежана Мијушковић затражила је од центара за социјални рад Никшић, Пљевља, Плав, Подгорица и Бијело Поље, као и ЈУ Дјечјег дома „Младост“ у Бијелој, да сачине планове услуга за дјецу из Мале групне заједнице дјеце са сметњама у развоју Бијело Поље (МГЗ), с обзиром да се ради о седам малишана са комплексним здравственим проблемима, а којима није обезбијеђена адекватна здравствена заштита у систему јавног здравља. На основу спроведеног испитног поступка Заштитник је констатовао да у Малој групној заједници (МГЗ) Бијело Поље, борави седморо дјеце без родитељског старања са сметњама у развоју и комплексним здравственим проблемима. Дјеца су смјештена рјешењима органа старатељства и, осим услуге смјештаја, не остварују друге услуге.
– Корисници имају потребу за континуираним физикалним терапијама, а које третмане не могу да остваре кроз систем јавног здравља. Приликом обиласка МГЗ, која је од 2019. године формално дио ЈУ Дјечијег дома „Младост“ у Бијелој, запажено је да запослени који брину о дјеци, савјесно и одговорно обављају свој посао, те се стекао дојам топле атмосфере у односу са корисницима. Међутим, иако корисници имају комплексне сметње у развоју, немају обезбијеђене редовне третмане физиотерапеута – истиче Мијушковић у мишљењу.
Дом „Младост“ жели да помогне
У свом изјашњењу ЈУ Дјечји дом „Младост“ у Бијелој, исказао је намјеру да се корисницима МГЗ обезбиједи физиотерапеут, што Заштитник поздравља. Подсјећамо да социјална и дјечја заштита, између осталог, почива на принципима уважавања најбољег интереса корисника у остваривању права, као и да Конвенција о правима дјетета обавезује државе да дјеци са сметњама у развоју пруже посебну бригу и да обезбиједи, у зависности од доступних средстава, пружање помоћи таквом дјетету и онима који су одговорни за бригу о њему, а нарочито дјеци која су лишена родитељског старања. Заштитник такође указује на важност успостављања међусекторске и међуинституционалне сарадње у циљу остваривања најбољег интереса дјеце са сметњама у развоју. На тај начин би се, како наводе, омогућило квалитетније коришћење ионако ограничених стручних капацитета запослених у различитим институцијама, а чије услуге могу и треба да користе дјеца са сметњама у развоју.
– Чињеница да сада МГЗ функционише у оквиру ЈУ Дома „Младост“, Бијела, не би требало да утиче на могућост остваривања услуга које се пружају у локалној заједници у Бијелом Пољу – наводи се у мишењу.
Из изјашњења појединих дневних центара произилази да су, индивидуалним планом услуга, за кориснике предвиђене вјежбе горњих и доњих екстремитета, те да је неопходно обезбиједити редовне третмане физиотерапеута, те да су у ранијем пеиоду, упућивали кориснике у Институт „Др Симо Милошевић“ у Игалу. Имајући у виду да су дјеца која су смјештена у МГЗ лишена родитељског старања и да имају комплексне сметње, потребан је холистички приступ у раду с њима као и лијечењу.
– Стога, осим што им је потребно много љубави и пажње, потребна им је и одговарајућа терапија (физикална, кинезитерапија), као и потпуни дефектолошки третман. Мишљења смо да је потребно предузети одговарајуће активности, како би корисници МГЗ добили континуиране третмане физиотерапеута и евентуално друге третмане које се процијене за потребним, а исте је могуће пружити у средини гдје се налазе. Наиме, дјеца са сметњама у развоју представљају посебно осјетљиву категорију у медицинском, психолошком, педагошком и социјалном смислу, а нарочито чињеница да су без родитељског старања и смјештена у институцију – наводи се у мишљењу.
Извор: Дан