Она ће доћи, свијетла и чиста, к’о суза мајке, као љубав Христа, да сужње води из тамничких врата, ах, моја душа већ је ћути близу.
Слобода – Петру Кочићу
Она ће доћи! Из смрти, из гроба,
Из мука наших васкрснуће небу,
Да збрише сузе остављеног роба,
Што рањен живи о крвавом хљебу…
Она ће доћи! Ја видим: кроз таму
Пробија свјетлост божанскога лика,
Тирани гнусни даве се у сраму –
Док ланци прште силних мученика.
Она ће доћи, свијетла и чиста
К’о суза мајке, као љубав Христа,
Да сужње води из тамничких врата.
Ах, моја душа већ је ћути близу –
Ја видим њену божанствену ризу
И чујем ропац крвавих Пилата…
Алекса Шантић