Оно, чега би се нормалан стидио, Шундић је промовисао у вриједности Јавног сервиса, не вјерујући ни самом себи у фантазије о медијским слободама и дометима ТВЦГ.

РЕАГОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ
ЦРНЕ ГОРЕ ПОВОДОМ „ЈУБИЛЕЈА“ ЈАВНОГ СЕРВИСА
(28.11.2020.)

Да Јавни сервис, као медијски бастион диктатуре одлазећег режима, упорно урушава самог себе, већ три деценије величајући лик и дјело свог вође, то је већ ноторна истина. А колико је од значаја нова годишњица рада ТВЦГ најбоље је показала управо та медијска кућа, која ниједним коментаром чак на свом званичном Порталу није обиљежила своју годишњицу.

А то је и најбољи доказ колико Јавни сервис и на овом примјеру остаје досљедан маргинализујући самог себе, при чему се током свих ових година, уз ТВ-шунд генералног Шундића, здушно радило на завађању грађана Црне Горе. На монтирању виртуелне стварности, њене искривљене слике, уз досљедност у конзервирању свијести уређивачког тима, којем још нико није дојавио да су се времена промијенила.
По систему „славно тоните кад тонути морате“ уређивачке структуре остају вјерне свом Вођи сад већ безуспјешно настојећи да фризирају реалност и промјене које су стигле и у Црну Гору, свугдје осим на сигнал Јавног сервиса.
И поред спознаје колико је ТВЦГ непопуларна међу грађанима, и поред фаворизовања једног човјека и клике око њега, руководство тобож Националног Јавног емитера још ово мало дана истрајава на медијском сљепилу промовишући ТВ-дневник у пола осам као научнофантастичну мамутску ТВ-серију.
Врхунац лицемјерја показао се кад је Шундић јуче бескрупулозно хвалио себе и Ђукановићев сервис безочно блефирајући пред очима грађана, који су га слушали с индигнацијом, ако су и имали живаца за његове тлапње. Шундић је и овога пута повјеровао да више пута поновљена лаж може звучати као истина, али је пред ТВ-гледаоцима само наишао на подсмијехе.
Оно, чега би се нормалан стидио, Шундић је промовисао у вриједности Јавног сервиса, не вјерујући ни самом себи у фантазије о медијским слободама и дометима ТВЦГ.
Шундић је бескрупулозно прескочио све мрачне странице куће у којој још увијек столује, спиновања и лобирања за одлазећи режим, све наручене и плаћене лобисте, све монтаже и покушаје заустављања времена у Црној Гори. Заборавио је да се „похвали“ какве пљувачке емисије су монтиране по његовој наруџби против политичких неистомишљеника режима, и како инструира водитеље ТВ-дебата да атакују на госте емисија, при чему је једини изузетак Саша Кликовац.
Преумио је да се „похвали“ и како је с Јавног сервиса промовисана усташоидна Томпсонова музика. Пресефио се и да истакне историјат настанка тобож документарца „Свједок Божје љубави Амфилохије Радовић“, у продукцији и производњи РТЦГ, при чему је, уз бројна кривотворења и зле намјере, чак покрадена композиција Т. Бабовића од уводне до завршне шпице. Уз све то Јавни сервис је ово „сочињеније“ дао на коришћење тзв. Патриотско комитском савезу, и још више избламирао себе, и огорчио грађане, који су били констернирани блиједим и дилетантским покушајем бацања непримјереног свјетла на лик великог духовника и Митрополита.
По оцјени адвоката Бојића, који заступа композитора Бабовића: „Овдје је у питању умишљајно преузимање музике из филма Лавиринт, а кад је то посреди, онда говоримо о интелектуалној крађи. И то крађи туђег ауторства уз јавно истицање да је то вјеродостојна и оригинална творевина коауторки, што јесте – лаж.“ ДНП поставља питање Шундићу зашто се није похвалио и овим „дометима“ куће, из које ће напокон отићи уз бројне бенефиције, које је већ намакао пред дизање сидра након девастације ТВЦГ и јефтиног шминкања информативног блока током свих ових година.
У јучерашњим информативним емисијама грађани су имали директну прилику да се увјере и у бедастоћу изјава Шундића, преко чега се као преко лакмус-папира разоткрио сав лажни гламур Јавног сервиса. Збуњујући се и замуцкујући током пласирања своје отужне изјаве, уз лакировку рада Јавног сервиса, Шундић је све зачинио својим логичким „бисером“ рекавши да Јавни сервис треба: „да диже степен на већи ниво“.
Овај лапсус недјеље ће, уз сва јефтина блефирања, сигурно помоћи Шундићу да схвати да му мјесто већ одавно није гдје се бесправно још увијек налази устоличен као послушник Мила Ђукановића.
А кад се још на смушену изјаву Шундића надода и изјава Ђукановића да Јавни сервис треба „да буде стожер високопрофесионалних стандарда“, онда је комедија заокружена до краја. Као што долази и крај једне окоштале свијести на ТВЦГ, која би ускоро напокон могла постати оно што је требало да буде током посљедње три деценије, стварни и објективни Јавни сервис свих грађана, а не режимска медијска филијала и испостава.