Пише: Јанко Плавшић
Мрачна је била ноћ између 26. и 27. децембра 2019. године. То вече остаће упамћено по бестидном покушају гашења последњег свијетла у пољуљаној парламентарној демократији у Црној Гори. Те ноћи у пленарној сали Скупштине ухапшен је цијели посланички клуб Демократског фронта. Из полицијских марица се чула пјесма посланика који су пркосно и поносно пјевали „Падај сило и неправдо“. Повод за хапшење био је потреба режима да ДФ уклони из Парламента, како би се неометано изгласао срамни атиправославни и антицивилизацијски Закон о слободи вјероисповијести.
Те вечери лучу демократије посебно одлучно су носили лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић као и посланик ДФ Милун Зоговић. Зоговића је у сред пленарне сале напало непознато лице са гас маском из њему знаних разлога, али млади посланик се није поколебао. Знао је да је светиња коју брани много већа од силе под маском која га напада. Његов одлучни глас сјекао је таму у дому демократије. То су били они моменти већи од политике и дубљи од свакодневице. Моменти када се одлучује о судбини народа, о судбини свете цркве. Очи комплетне Црне Горе биле су упрте на маратонско засиједање Парламента. Борбени повици и непристајање на насиље су пробудили народ широм Црне Горе. Беранци као и увијек достојни слободарских предака.
Нечувено је било хапшење комплетног посланичког клуба ДФ-а. Мандић, Кнежевић и Зоговић, ни мање ни више него у притвор, без скидања посланичког имунитета. И баш када су Зоговића изводили из полицијске марице на саслушање код тужиоца настала је епохална фотографија. И би свијетло. Мрак се разагнао. Народ се пробудио. Новинари су снимили тај тренутак пркоса и поноса. Тренутак отпора који ће промијенити и пробудити Црну Гору и после којег ништа неће бити исто. И док су Мандић, Кнежевић и Зоговић чамили у притворској јединици ЦБ Подгорица и отпочели штрајк глађу, друштвеним мрежама се као вирус борбе ширила управо та фотографија. Многе је тај осмјех подсјетио на слободарски осмјех „Љуба
Чупића“. Слика је шерована на свим друштвеним мрежама. Коментари увијек исти:“Сунце слободе рађа се у Црној Гори”.
Данас када се Црна Гора изборила за слободу ред је присјетити се и неких кључних момената и људи који су били достојни задатка које су им зло вријеме и историја повјерили. Да се таква времена не понове, а да нас слободарски осмјех храбри и опомиње.