Спиналонга је данас ненасељено острво на свега неколико стотина метара од сјевероисточне обале Крита. Некада је било полуострво.
У прошлости је био под влашћу Венеције – 1579. године су на рушевинама акрополе Млечани изградили своју тврђаву која је служила за обрану од Турака све до 1715. године. Управо они су од мјеста и направили острво прекидајући везу са копном.
Ипак, мјесто је напознатије по својој мрачној историји у првој поливини 20. вијека када је Спиналонга постало колонија обољелих од лепре.
У ту је сврху кориштено од 1903. до 1957. године. И данас, када се искрцате са брода којим дођете на острво, пролазите ниским и дугим тунелом, који је познат под називом Дантеова капија. Тај назив је дат у част писца “Пакла” јер обољели од лепре нису знали шта ће бити са њима, а повратка назад није било.
Заплашени болешћу и причама које су кружиле, локалци су мјесто звали “Острво проклетих”.
Ипак, сви они који мисле да је ово било мјесто где су заражени губом остављани да умру, заборављени од свих, грдно се варају!
Болесни су овде живели у најбољим могућим условима, обзиром на околности. Редовно су им допремане намирнице, љекови, свјеже поврће и воће. Захваљујући Енглезима, на Спиналонгу је допремљен и генератор, те је острво прво на том подручју имало електричну енергију. Једном недељно одржаване су позоришне представе, а радио је и биоскоп.
Забележени су и случајеви здравих људи који су, потерани бедом, кришом долазили на острво како би ту живели.
Овај риједак снимак из 1935. свједочи о животу на Спиналонги док је острво било насељено болеснима
Последњи становник острва, свештеник, напустио је Спиналонгу 1962. године. Најмање једном годишње, због успомена које их вежу за острво, ово мјесто посјети и неколицина излечених, од којих су неки живи још и данас.
извор: историјски забавник