Не само што ми се тај град и његови становници гаде, него зато што сам својевремено добио формалну забрану уласка у тај Рај на земљи. Што се тиче Босанаца, оних, чијим је парама након земљотреса 1979, поново изграђена та балега од града, препоручујем да га и сами у широком луку заобиђу“
„Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као свуда, злочиначка – али прави зликовци су попови.“ – писао је овогодишњи добитник Тринаестојулске награде, ангажовани србомрзац Андреј Николаидис.
И ово је само један од његових „надахнутих“ књижевних пасажа. Николаидис је у истом „грађанском духу“ коментарисао и Херцег Нови.
Наиме, он је између осталог казао:
„Добростиви град Херцег Нови заобилазим као Ђавола. Не само што ми се тај град и његови становници гаде, него зато што сам својевремено добио формалну забрану уласка у тај Рај на земљи. Што се тиче Босанаца, оних, чијим је парама након земљотреса 1979, поново изграђена та балега од града, препоручујем да га и сами у широком луку заобиђу“.