„Тошчелик“ је прекршио члан 196 Закона о раду јер је отпустио актуелног предсједника синдиката и доскорашњег челника те организације којем је функција престала у јуну ове године. Симовић Звицер каже да су ти откази незаконити
Предсједница Судског савјета Весна Симовић Звицер сматра да турски „Тошчелик“ ипак није поштовао поједине одредбе Закона о раду када су отпуштали раднике никшићке Жељезаре. Инспекција рада недавно је контролисала „Тошчелик“ и закључила да нису прекршили закон, иако су жељезарци упорно тврдили супротно позивајући све надлежне институције да провјере турског послодавца. Симовић Звицер је на свом фесјбук профилу појаснила због чега је законитост тих отказа упитна наводећи примјер одлуке послодавца о покретању поступка за рјешавање вишка запослених од 2. јуна ове године која, како наводи, не садржи критеријуме за утврђивање запослених за чијим радом би могла престати потреба, што је једна од кључних информација коју је послодавац дужан да достави синдикату у случају колективног отпуштања.
– Информисање синдиката о критеријумима за утврђивање вишка запослених има за циљ обезбјеђивање објективности поступка колективног отпуштања, што је код одлуке од 2.6.2022. године изостало, па та чињеница доводи у питање законитост читавог поступка колективног отпуштања. Тако се не зна на основу којих критеријума су одређени 25 запослених којима нијесу уручени откази – навела је она.
Вујовић: Поврђен нерад инспекције
Представник жељезараца Иван Вујовић истакао је да је Симовић Звицер само потврдила нешто на шта су радници Жељезаре упозоравали. Како је рекао, сад се поставља питање шта је инспекција провјеравала у Жељезари, да ли пропусте „Тошчелика“ нису констатовали из незнања или су то урадили са неком намјером.
– Сумњамо да су они све радили с намјером сваки пут кад су улазили у Жељезару на штету радника, а у корист турског послодавца. Тражимо да разлоге томе утврди онај ко је задужен за те ствари – истакао је Вујовић.
У име радника захвалио је Симовић Звицер на појашњењу, а Инспекцији рада је „честитао“ што су казнили „Тошчелик“ са хиљаду еура, а физичко лице са 100, што су „славобитно“ објавили у свом извјештају о надзору.
Почетком септембра без посла је остало преко 200 запослених у Жељезари.
Подсјетила је да обавеза послодавца да синдикат информише о критеријумима за одређивање вишка запослених произлази и из Конвенције Међународне организације рада бр. 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца (на чију примјену се наша држава обавезала), која у чл. 4 и 9 упућује на постојање „ваљаног разлога“, који може бити везан и за оперативне потребе предузећа без којег разлога радни однос радника неће престати. Симовић Звицер сматра да не можемо говорити о ваљаном разлогу за отказ у недостатку критеријума који би оправдали „постојање објективних разлога за престанак радног односа“. У рјешењима о отказу, у које је имала увид, истиче да је наведено да је након достављања обавјештења синдикату отпочео процес консултовања који је трајао 30 дана, али да те фазе није било јер, како појашњава, „консултовање“ подразумијева двосмјеран процес: слање предлога од стране синдиката и одговоре послодавца на те предлоге.
– Послодавац је само послао обавјештење синдикату 2.6.2022. године, али даље комуникације са синдикатом није било. Зато је потребно утврдити да ли се у међувремену синдикат на било који начин обраћао послодавцу и да ли је послодавац избјегавао поступак консултовања – појаснила је она.
„Тошчелик“ је прекршио члан 196 Закона о раду јер је отпустио актуелног предсједника синдиката и доскорашњег челника те организације којем је функција престала у јуну ове године. Симовић Звицер каже да су ти откази незаконити јер члан 196 закона „предвиђа забрану престанка радног односа по основу престанка потребе за радом овлашћеном синдикалном представнику код послодавца, за вријеме обављања синдикалних активности и шест мјесеци након престанка синдикалних активности“. Истакла је да треба провјерити и да ли је међу отпуштеним било родитеља који имају дијете са сметњама у развоју, жена у току трудноће и коришћења породиљског одсуства, запосленог који користи родитељско, усвојитељско и хранитељско одсуство, као и за самохраног родитеља са дјететом до седам година живота које такође од отказа штити Закон о раду.
Извор: Дан