Предсједник општине Беране Тихомир Богавац и амбасадор Руске федерације у Црној Гори Владислав Маслеников, открили су бисту капетану црногорске војске Александру – Лексу Саичићу која се налази у Цветном парку.
Богавац је нагласио да су многобројне медаље, заслуге и ордење красиле Лексов храбри подвиг и додао да се његова сабља љубоморно чува у војном музеју у Москви.
Он је додао да биста у Цветном парку од данас обавезује на памћење и вјечиту захвалност васојевићком јунаку Александру – Лексу Саичићу.
„Наш Лексо је заслужио да му се дивимо и поклонимо његовом јуначком подвигу, а васојевићко племе са поносом да носи сјећање на њега“, казао је Богавац.
Амбасадор Руске федерације у Црној Гори Владислав Маслеников је истакао да је име Александра Саичића давно ушло у историју и додао да о његовој одважности пред непријатељем на ратиштима има много легенди.
„ Сјећамо се у Русији подвига Александра Саичића који је током Руско-јапанског рата херојски одбранио интересе Русије“, казао је Маслеников.
Потомак капетана црногорске војске, СашаСаичић је казао да су се након 110 година створили услови да на прави начин одамо признање нашем васојевићком јунаку и витезу.
„ Удружење Козака и Ноћних вукова ј еприје пет година упутило Општини Беране иницијативу да се подигне спомених Лексу Саичићу. Предлог је наишао на одобравање и уз велико залагање појединих људи из општине, на Скупштини је донесена позитивна одлука. Данас, у Цветном парку, удружују се два велика јунака и ратника. Има ли веће части него бити у друштву вјероватно највећег генерала икада – генерала Жукова. За сада се у парку налазе само ратници, али се надам да ће им се убрзо „прикључити“ и неки значајни људи – књижевници, научници и великани којима се и наша земља и Русија поносе“.
Aleksandar Lekso Saičić ništa nije učinio značajno za Berane. Pored toga, ono što se prećutkuje jeste to da je bio tri godine u turskoj, dakle, u neprijateljskoj i okupatorskoj vojsci, kao poručnik. Zanimljivo je i to da mu Rusija nije podigla spomenik. Inače, rusko-japanski rat u kojem Saičić jeste učestvovao završen je velikim porazom carske Rusije, što je iskorišteno za revoluciju. Bitka kod Mukdena započela je 20. februara, a konačni poraz i povlačenje preostalih snaga Rusije završen je 10.marta. U toj i ostalim bitkama vođena je rovovska borba topovima, a legenda o samuraju ( pravi samuraj bi Saičića sredio za sekundu) nije dokazana. Grupa istraživača i pravih istoričara iz Srbije uputili su 21. aprila 1984. godine zvanični dopis ruskoj vojnoj arhivi da im pošalju bilo kakav dokumenat o tom navodnom dvoboju i do danas nijesu dobili odgovor. Nije se stalo na tome i nekoliko studenata iz Srbije koji su na studijama u Moskvi i dalje tragaju za bilo kakvom potvrdom tog ,,čina“,a sve u sprečavanju stvaranja legendi i ubacivanja izmišljotina u pravu istorijsku nauku. Tako je Berane, pored spomenika Žukovu, koji i nije znao da postoji Berane, dobio i ovaj spomnik, dok pravi ljudi koji su ginuli za beranski kraj, junaci, ali i junakinje, nemaju ni spomen ploče.