Папирни новац је релативно млад, а већ полако нестаје из употребе

foto:pixabay

Први трагови појаве папирног новца и историји вежу се за Кину, тачније за вријеме владавине династије Танг у седмом вијеку нове ере. Међутим, као службена валута се користи тек од почетка 11. вијека. Тада се појавио први облик мјенице под именом ђаози, коју нумизматичари сматрају првим папирним новцем у историји. Како би се супротставили фалсификовању, ђаози су отискивани вишеструким печатима.

foto: pixabay

Стокхолмска банка је прва на Старом континенту издала папирну новчаницу 16. јула 1661. године. Шведски папирни новац је послужио као примјер за штампање овакве врсте новца и уосталом дјелу Европе.

Ово је био велики успијех у то вријеме јер је олакшано плаћање, с обзиром на то да више није било потребе за ношењем великих торби са златом и сребром, а на овај начин је смањен и број крађа. Међутим, сам почетак развијања оваквог облика монетарне политике наишао је најприје на негодовања, јер су трговци у то вријеме сматрали да њихово издавање предвиђа пад државног монетарног система.

Суочени са бројним приговорима, да би избјегли критике, шведске власти су издале новчанице са најмање 16 сертификованих одобрења од истакнутих и поузданих званичника који су их својеручно потписали. Након овога, у надолазећим мјесецима, многе Европске владе и трговци су овај модел видјели као сигуран, па су се одлучивали да и сами крену да штампају папирни новац.

foto: pixabay

За разлику од Шведске, у Србији је је папирна новчаница штампана више од 200 године касније, односно 1884. године, а њу је издала Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Привилегована народна банка Краљевине Србије, је 2. јула 1884. издала новчаницу од 100 динара, плативу у злату, израђену по клишеу за резервну новчаницу од 100 франака Народне банке Белгије.

Данас се у свијету користи више од 170 различитих валута, а само осам одсто од укупног новца представља физички новац, остатак је у електронској форми.

Прије појаве првих облика новца, људи су плаћање извршавали у натури, те се током историје могло платити сапуном, какаоом, длачицама из слоновог репа, житарицама, животињском кожом, перјем, чајем и другим необичним производима.

фото: biznis.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest