Патријарх Порфирије: Многи би данас да Цркву поистовјете са политичким границама, као да Црква и Господ имају границе

Фото: Јанко Плавшић

Дакле многи ће хтјети и хоће да Цркву учине објектом могућим да буде стављен под неку контролу. Наравно да знамо да су многи међу њима они који не разумију шта је Црква Христова. Али има и оних који неће то да разумију а итекако хоће да употребљавају и злоупотребљавају Цркву

Фото: поглед

Данас је Патријарх српски Порфирије хиротонисао високодостојног архимандрита Јустина у чин епископа хвостанског, викара Патријарха српског.

У својој бесједи, Патријарх се осврнуо и на теме које се тичу и Црне Горе.

Патријарх је нагласио, да је служба епископа Христова служба и да служећи Свету Литургију, он служи Христу Господу. Наводи и зашто је то важно у овим временима.

– Важно је служити, још једанпут понављам, јер многи би данас цркву Христову да праве по својој слици и прилици. Да је учине продуктом политичких или боље рећи политикантских интереса, да је поистовјећују са политичким границама, као да Црква има границе, и да Господ наш има границе. У Њему и у цркви Његовој све што је гранично постаје безгранично. Дакле многи ће хтјети и хоће да Цркву учине објектом могућим да буде стављен под неку контролу. Наравно да знамо да су многи међу њима они који не разумију шта је Црква Христова. Али има и оних који неће то да разумију а итекако хоће да употребљавају и злоупотребљавају Цркву. Зато је важно да служиш Литургију, владико Јустине, да из ње све извире у твом животу, говори Патријарх у својој бесједи.

Не можемо а не примијетити да у ријечима Патријарха препознајемо проблеме који се тичу Црне Горе, како цијели чијн доношења Закона о слободи вјероисповјести, тако и само конституисање парацрквене организације, секте ЦПЦ.

– Знамо да су многи заведени, али знамо и да многи мрзећи Христа И Цркву Његову, јер су опсједнути својим самољубљем и нарцисоидношћу, не могу да поднесу да Црква врши своју мисију спасења свијета. А онда, замјењујући тезе, чинећи насиље, хоће да прикажу да су они који вјерују у живога Бога и труде се да живе по заповјести Његовој, насилници. Али промисао Божији је увијек већи и брзо пројави да су у лажи кратке ноге. Ми се у Светој Литургији молимо за читав свијет али посебно се молимо за те који не знају ко је Христос и шта је спасење. Молимо се за оне који не знају шта је све потребно таквом човјеку. Не дај Боже да се гњевимо на такве, јер онда Христови не бисмо били. Свака Литургија почиње ријечима које показују шта је Царство Небеско: “Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа” али одмах затим “У миру Господу се помолимо” за мир читавог свијета. Безброј пута молимо Господа и призивамо благодат Његову да донесе мир у свијет, а на крају и мир Божији призивамо да и ми с њим изађемо у овај свијет.

Патријарх говори и да нисмо у љубави Божијој слаби у вјери и да неће гнијев бити одговор, већ још јача молитва.

 Црква као тијело Христово не може да се поистовјети ни са чим са овога свијета. Замислимо како би то тако било да сваких 20, 50 година Црква Христова мијења своју структуру и свој поредак. Границе овог свијета се мењају, а не може ни бити другачије јер је све релативно у овоме свијету, чак и научници, највећи међу њима, то казују, а Црква је не од овога свијета, већ у Господу нашем вјечно, закључује Патријарх.

Борба

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest