–Ево послије двадесет година руинирања и девастирања хотела Зета, ствара се могућност да ово најзначајније угоститељско-туристичко здање врати своју стару функцију, и помогне Даниловграду да учини одрживом идеју да се туризам наметне као значајна привредна активност. Овај подухват је био и шанса да се Даниловград одужи Илији Шћепановићу, најзначајнијем архитекти који је стварао у Даниловграду још од 1869. године, од доношења урбанистичког плана града од стране Драгише Милутиновића. Све ове чињенице су навођене у исказима наручиоца, финансијера и креатора овог наума. Презентовано је да ће се реконструкцији овог објекта приступити са пуном свијешћу о вриједностима наслијеђеног умјетничког остварења, те да то подразумијева и поштовање умјетничког израза његовог аутора. Реконструкција је требала да подразумијева избјегавање имитација, и неких нових „умјетничких“ израза, а посебно политиканских интервенција у прекомпоновању израза Илије Шћепановића, поводом реновирања хотела Зета у Даниловграду, саопштио је Перо Радоњић, предсједник ОО Нове српске демократије у том граду.
Он додаје да се грађанима недавно обратио главни финансијер Веселин Мијач ријечима „да ће хотел Зета бити модернији изнутра, а споља ће остати као некад“. А онда неколико дана послије тога скинут је натпис и амблем са хотела Зета, које је оригинално, креативно рјешење аутора Илије Шћепановића, тј. печат на овом његовом умјетничком остварењу, подвргавајући се политиканском утицају тренутних ДПС моћника у Даниловграду и њеним неформалним центрима, који настоје да латинизују свеколики културни израз у нашем граду.
–Архитекта Вељко Радуловић је тиме протјерао ћирилични израз са овог објекта и кривотворио „потпис“ Илије Шћепановића, исписујући га латиничним знаковима. О Илију Шћепановићу и искреном сјећању на овог славног умјетника, његове колеге износиле су импресивне вредоносне исказе, од којих ћемо навести архитекту Андрију Маркуша, који истиче да је „Шћепановићева архитектура рационална, логична и присна, архитектура по мјери човјека“. Маркуш наводи да се Илија Шћепановић бавио не сам архитектуром, већ и сликарством и вајарством, при чему је остварио значајна дјела у свакој од ових области, појашњава Радоњић.
Из свага наведеног, примјећује Радоњић, треба се вратити амблему овог хотела, коме је Илија Шћепановић дао посебан израз, дајући словима „Зета“ (назив хотела) умјетничку форму на изражајан, хармонични начин, уз аутентичну примјену његовог калиграфског знака, као још једног умјетничког израза којим је овај умјетник успјешно владао.
–Овај својеврсни печат на архитектонској креацији Илије Шћепановића свакако треба сачувати, тако што ће се вратити као умјетнички украс на реновираном хотелу, како би генерације знале да је хотел његово умјетничко остварење и понос нашег града, а не да буде игра сујете новокомпонованих рестауратора и политиканских фабрикација, а све са циљем промјене културе сјећања и прогона ћирилице, као једног од најзначајнијих идентитетских и историјских темеља Даниловграда, закључује Радоњић.