Спуштена је завјеса на фајнал-фор у Београду, причаће се о другој титули Ефеса и још више о другом МВП трофеју Василија Мицића, његовој побједничкој тројци у полуфиналу над Олимпијакосом (77:74) и пресудној улози у финалном мечу са Реалом (58:57).
Тродневни спектакл из мало другачије перспективе посматра селектор Србије Светислав Пешић.
– Све утакмице биле су мање-више неизвесне, што некад зна да сакрије квалитет – прича Пешић за „Новости“. – Барселона је била најбоља током сезоне и, када је обезбедила прво место, као да је престала да игра. Обично те стигне казна, изгубила је од Реала који је читаве сезоне испод свог нивоа. Ефес је, такође, био неубедљив током сезоне, ни крив ни дужан освојио је титулу. Сад сви причају о овоме или ономе, али за мене то није довољно да будеш шампион. Наравно, не можеш да освајаш титуле без индивидуалног доприноса најбољих играча. Све у свему, екипе које су целе сезоне биле неубедљиве нису се ни у финалу нешто показале. Грчки навијачи, такође и турски у финалу, направили су спектакл и то је, рекао бих, био далеко бољи дио овог фајнал-фора.
Нема никакве дилеме да је Мицић заслужио МВП трофеј, казао је Пешић за Новости.
– Читаве сезоне играо је доста добро, као најбољег стријелца Евролиге нису га ставили у прву петорку, што је сигурно заслужио. Ето, као да се мало наљутио, па им показао гдје му је мјесто. Игра Ефеса много зависи од њега. Најбољу и најзрелију утакмицу ове сезоне одиграо је у одлучујућој против Милана за пласман на фајнал-фор. Финална је била на доста добром нивоу, имао је висок проценат шута у једној тешкој утакмици и за играње и за гледање.
Медији прековремено фабрикују написе о српским МВП играчима, толико да им понестаје хвалоспјева.
– Сви се радујемо индивидуалним трофејима наших играча, али не бих то стављао у центар пажње. И прошле године смо имали МВП-ије овога и онога, па нисмо отишли на Олимпијске игре. Кад је дошло до тога да репрезентација треба да игра и побјеђује, нема их нигдје. Неко откаже, неко дође повријеђен и тако даље. Драго нам је и због Јокића и због Мицића, али то ништа не значи. Чак ни Ђоковић не иде сам на Ролан Гарос, него му је потребна екипа. Лијепо је то што репрезентација Србије постаје препознатљива и по индивидуалним квалитетима играча, што је значајно, али није пресудно.
Пешић напомиње да се простим сабирањем освајача МВП награда не освајају репрезентативне титуле.
– Најбољи дио наше кошарке су играчи, све остало је под великим знаком питања. Радимо на томе да прихвате репрезентацију као дио своје каријере и да ту постижу високе спортске резултате. То је доста тешко, јер су се околности прилично измијениле. Не знамо када се завршава наше првенство, па имамо квалификације о којима нико не прича. Главна тема је да ли ће Јокић играти на Европском првенству, нико не пита за неког другог играча. Пошто је он МВП, треба само да изађе на терен и онда ће сви да скину гаће. Кад бих рекао да је Њемачка апсолутни фаворит, скочили би да кажу „овај је, дефинитивно, будала“. Као када сам рекао да је Калинић један од наших најважнијих играча, а можда и најважнији.
За крај, једна добро позната чињеница…
– Најбољу екипу не чине најбољи играчи, него они који међусобно најбоље функционишу. Имамо ПСЖ са три свјетска играча, а не могу да освоје Лигу шампиона. То зависи и од тренера и од цјелокупног пројекта. Ефес је екипа која је већ четири године на окупу са неким малим променама, имају континуитет, добро се познају и сви су прихватили да су Мицић и Ларкин играчи који узимају лопту у одлучујућим моментима. На крају је то, ипак, тимска побједа.
Извор: Ин4с