ВЛАСНИЦИ ТВРДЕ ДА СУ ИХ ГРАЂАНИ ОМЕТАЛИ, А ДА ИМ БИВША ВЛАДА НИЈЕ ОМОГУЋИЛА ДА СПРОВЕДУ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Пет градитеља мХЕ тужи државу за штету
Тужбе су покренуте крајем октобра, у новембру и почетком децембра прошле године, за мандата претходне Владе, јер сматрају да им није омогућено да реализују инвестиције. Тужбе поднијеле компаније иза којих стоје Жарко Бурић, Флорин Краснићи, Милован Максимовић и Момчило Мирановић
Бистрица, Фото: Архива Вијести
Против Државе је до сада покренуто пет тужби за накнаду штете од бивших концесионара за градњу малих хидроелектрана (МХЕ), сазнају Вијести”.
Тужбене процедуре су покренуте крајем октобра, у новембру и почетком децембра прошле године, односно за мандата претходне Владе, јер сматрају да им држава није омогућила да реализују своје инвестиције.
Према расположивим подацима, тужбе су покренуле фирме или конзорцијуми “Плав хидро пауер” косовског бизнисмена Флорина Краснићија за Ђуричку ријеку у Плаву, „Бистрица Клинн Енерџи” подгоричког бизнисмена Жарка Бурића за Бистрицу у Бијелом Пољу, „хидра МНЕ” у којем око половине власништва има Милован Максимовић, брат од ујака предсједника Мила Ђукановића, за Буковицу код Шавника, “Декар” Момчила Мирановића, супруга Весне Мирановић бивше бивше помоћнице министра здравља, за Љевишку ријеку код Колашина као и компанија “Нормал” такође Жарка Бурића за Коморачу у Плаву.
Износи обештећења нијесу познати. Влада је крајем децембра раскинула уговоре о градњи са четири ова концесионара за Ђуричку ријеку, Бистрицу, Буковицу и Лјевишку, док је за Коморачу послала упозорење пред раскид уговора. Влада је тада раскинула уговоре и за концесије за градњу мале електране на Режевића ријеци и двије на Раштаку у Колашину, али за њих до сада нијесу стигле тужбе.
Узрок проблема лоша политика бивше Владе
Из Министарства за капиталне инвестиције су навели да је питање накнаде штете један од сегмената који се не може заобићи и да ће о томе одлучивати судови, док су раскиди уговора настали као посљедица неизвршавања обавеза концесионара.
“Узрок свих ових проблема је проистекао из дугогодишњег непланског приступа изградњи мХЕ, који је у континуитету занемаривао основне друштвене и еколошке сегменте, на рачун подстицања поједница у цјелокупном ланцу. Као што смо и раније истицали да је циљ ове Владе да се сагледа потреба свих, почев од појединца, као јединке у нашем друштву, из којег разлога истичемо да смо са једне стране задовољни што смо кроз раскиде уговора задовољили локално становништво, али истовремено и дјелимично незадовољни због чињенице да у коначном нијесмо успјели избећи последице лоше креиране политике која је иза нас. Јасан показатељ да смо на правом путу је и подршка секретаријата Енергетске заједнице Југоситочне Европе, чији је директор Јанез Копач поздравио одлуке о раскиду уговора за мХЕ.
За Ђуричку тужба стигла на дан избора нове Владе
Малу хидроелектрану на Ђуричкој ријеци у Плаву градио је конзорцијум “Плава Хyдро Поwер”, Флорина Краснићија.
У документима Министарства се наводи да овај концесионар није доставио банкарску гаранцију у висини, року и са садржајем предвиђеним уговором о концесији, што је разлог за раскид уговора. Наведено је и да је рок за завршетак изградње истекао у октобру прошле године. Са овим концесионаром и бивша Влада је жељела да раскине уговор што се наводи у закључку из октобра 2019, али га није спроводила.
Овом конзорцијуму је концесија одобрена у априлу 2014. године. Нјегов пројекат је бивша Влада 2016. године прогласила јавним интересом, како би по сили закона лакше експропријисао земљиште, које приватни власници нијесу жељели да му продају за градњу мХЕ. Више пута је тражио пролонгирање разних рокова из уговора. Преко адвоката је 4. децембра, на дан избора нове Владе, обавијестио дотадашње Министарство економије да сам покреће процедуру раскиду уговора о концесији на штету Владе.
За Бистрицу фалила дозвола и гаранција
Концесионар електране на Бистрици у Бијелом Пољу је конзорцијум „Бистрица Цлеан Енергy”, гдје већинско власништво има Бурић. Нјему је банкарска гаранција од 100 хиљада еура истицала 8. јануара ове године, а био је дужан да нову достави најмање 30 дана прије истека претходне што није урадио.
И бивша Влада је са овим концесионаром жељела да раскине уговор у децембру 2019. када је о томе усвојила закључак. Одбијањем концесионара да закључи анекс уговора, преговори нијесу ни отпочели, што значи да је и даље морао да поштује уговор. Концесионар је 5. новембра прошле године поднио захтјев, преко адвоката, о изјашњењу о накнади штете, док му је 23. новембра истекао рок да обезбиједи грађевинску дозволу. Влада је констатовала да није предао нову гаранцију у предвиђеном року, због чега је раскинула уговор и покренула процедуру њене наплате.
На Буковици прекорачили рокове
Малу хидроелектрану на Буковици код Шавника гради конзорцијум „Хyдра МНЕ”, у којем око половине власништва има Максимовић.
Овај конзорцијум се у октобру 2019. године жалио Влади да има проблеме са локалним становништвом који се противе градњи, након чега је Влада задужила тадашње Министарство економије да са овим концесионаром отпочне преговоре о споразумном раскиду уговора. Међутим, концесионар је одбио да закључи анекс, тако да је и даље имао обавезу поштовање претходног уговора. Рок за завршетак изградње им је истекао 26. октобра прошле године, што нијесу испунили, али су дан након тога преко адвоката поднијели захтјев за раскид уговора на штету Државе и тужбу.
С обзиром на то да није испунио обавезе о року завршетка и да због великог кашњења радове не би могао завршити у могућем накнадном року, који не би могао бити дужи од 90 дана, Влада је искористила могућност из Закона о облигационим односима и раскинула уговор.
На Лјевишкој ријеци код Колашина градио је “Декар” из Колашина, а процедуре је покренуо још од 2012.
Након више одлогања рокова за завршетак и пуштање у рад ове МХЕ, посљедњи пут је упозорен на кршење обавезе 28. октобра прошле године са роком од 60 дана да исправи неправилности. Концесионар је 26. новембра затражио пролонгирање рока за доставу банкарске гаранције, а дан касније и захтјев за раскид уговора на штету државе. Како је Влада претходним упозорењем покренула процедуру раскида и како је рок за исправку недостатака истекао 28. децембра, она је једнострано раскинула уговор.
”Нормал” одбио бившу Владу, па поднио тужбу
Бурићев “Нормал” се жалио протеклих година да због противљења грађана не може да гради, иако је бивша Влада његов пројекат прогласила од јавног интереса. Са њим је бивша Влада тражила раскид уговора још 2019. Тада је одбио да то уради потписивањем анекса, али је 5. новембра прошле године поднио захтјев преко адвоката о изјашњењу о накнади штете, а затим и тужбу. С обзиром на то да није прихватио ранију понуду и да је уговор још важећи, Влада му је крајем децембра упутила захтјев да достави нову гаранцију.
На неиспуњавање уговора упозорен је и конзорцијум за Мурињску ријеку којег чине “Електротехна” и „Индустриаимпорт-Индустриаимпеx”.
Влада је раскинула уговоре за двије мХЕ на Раштаку у Колашину са фирмом „Кол Енергy“. Власник је словачки “Салиy енергy“ са 85 одсто и Општина Колашин са 15 одсто. Рокови за достављање банкарских гаранција истекли у новембру и децембру прошле године. Након упозорења тражио је додатне рокове, што Влада није прихватила, па је раскинула уговор.
Процедуру за градњу мале електране на Режевића ријеци у Будви покренуо је 2013. Радослав Ковачевић, да би концесију касније пренио на своју фирму “Мелл”. Ковачевић је преминуо у марту 2015. године, након чега је одобрено мировање поступка. И поред више одлагања правни заступници фирме нијесу испунили уговорене обавезе нити су доставили банкарску гаранцију након истека и крајњег рока у децембру прошле године, због чега је Влада раскинула уговор.
Бивша Влада 2019. кренула у раскиде, али их није спровела
Бивша Влада је 17. октобра 2019. године усвојила закључак да у року од десет дана покрене преговоре о раскиду уговора са шест концесионара али није спровела ни једну одлуку.
Ријеч је о конзорцијумима и фирмама “Хyдро МНЕ”, “Бистрица Цлеан Енергy” и “Плава Хyдро Поwер”, са којима је нова Влада раскинула уговоре, као и са “Нормал Цомпанy” и “Електро техна – Индустриа импорт”, које су сада упозорене пред раскид, и са конзорцијумом “Декар – Хидро” за Трепачку ријеку која се сада не помиње.
“Као што се и у свим случајевима до сада види, претходна Влада није имала храбрости да се суочи са посљедицама свога рада па самим тим није ниједан од најављених раскида довела до краја. Спремност ове Владе да раскрсти са праксом гурања ствари под тепих је имала за посљедицу одлучност Владе да раскине уговоре о концесији. Наглашавамо да је претходна Влада кренула у поступке раскида без иједне урађене анализе, што нам указује да је и тај пут вођена популистичким методама задовољења одређеног броја грађана и на штету свих нас доносила одлуке. Конкретни услови за раскид су наступили касније”, навели су из Министарства капиталних инвестиција.
Vijesti