Измјенама и допунама закона желимо да на најбољи начин зауставимо „увоз” образовних исправа које не задовољавају тржиште рада, а основни циљ нам је да младе људе усмјеримо да се уписују на установе које су се показале квалитетним и чији кадар је тражен на тржишту рада, наводе из Министарства просвјете „Дану“
Из Министарства просвјете „Дану“ је саопштено да је од почетка ове године поднијето 2.519 захтјева за издавање, признавање иностране образовне исправе са високом школом и 2.501 за признавање исправа основног и средњег образовања. Из министарства истичу да су у овој и поршлој години одбили четири захтјева за признавање образовних исправа. Објашњавају да се у поступку признавања иностраних образовних исправа о стеченом нивоу образовања у сврху запошљавања не врши „нострификација“, односно детаљно упоређивање наставних планова и програма, већ се формално потврђује стечени стручни назив, односно назив квалификације и ниво образовања, без обавезе полагања допунских испита.
”ПРИЛИКОМ ПРИЗНАВАЊА ИНОСТРАНИХ ОБРАЗОВНИХ ИСПРАВА РАДИ ЗАПОШЉАВАЊА, МИНИСТАРСТВО ЈЕ ДУЖНО ДА ДОНЕСЕ РЈЕШЕЊЕ ПО ЗАХТЈЕВУ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ ИСПРАВЕ У РОКУ ОД 30 ДАНА ОД ПОДНОШЕЊА ЗАХТЈЕВА
По кривичној пријави Алтернативе Црна Гора, Основно државно тужилаштво у Пљевљима изузело је и провјерава документацију 54 медицинска радника из Опште болнице, Дома здравља, Дома старих и вртића за које се сумња да раде са лажним дипломама. Недавно је и министар здравља Драгослав Шћекић „Дану“ казао да је свим здравственим установама наложио да му доставе информације о досијеима медицинских радника који су се преквалификовали, са подацима гђе су и када завршили средњу медицинску школу или факултет, како би се утврдило ко има лажне дипломе. Најавили су и да ће тражити да се тим проблемом позабави Министарство просвјете.
На питање колико је прошле и ове године утврђено лажних диплома и поднијето пријава због фалсификовања тих докумената, из министарства наводе да су од почетка године донијели једно рјешење о одбијању захтјева за признавање иностране образовне исправе.
– Није поднијета ниједна кривична пријава због сумње у фалсификат образовне исправе. Током 2021. године донијета су три рјешења о одбијању захтјева за признавање иностране образовне исправе. Број поднијетих захтјева за признавање иностране образовне исправе ради запошљавања у Црној Гори од почетка 2022. године до данас укупно износи 2.519, од чега је око 518 захтјева за признавање иностраних образовних исправа стечених из окружења (регион), док је 2.001 захтјев за признавање иностраних образовних исправа из осталих земаља. Ово се односи на признавање инистраних образовних исправа нивоа високог образовања. Када су у питању дипломе које се тичу основног и средњег образовања, поднијет је 2.501 захтјев, од чега 2.243 из иностранства, а 258 из земаља региона. У поступку признавања иностране образовне исправе одређене околности утичу на дужину трајања управног поступка, односно на његову ефикасност. Наиме, приликом признавања иностраних образовних исправа ради запошљавања, министарство је дужно да донесе рјешење по захтјеву за признавање исправе у року од 30 дана од подношења захтјева. Међутим, у појединим предметима тај рок је знатно дужи од прописаног из разлога што одговоре од стране установе на којој је стечена образовна исправа, као и од Министарства вањских послова, у већини случајева, чекамо дуже времена, понекад и више мјесеци – казали су из министарства.
Процедуре…
На питање да ли разматрати увођење строжих механизама за контролу уласка диплома на наше тржиште рада, кажу да је евидентно да је сваке године број захтјева за признавањем иностраних образовних исправа у сврху запошљавања све већи.
– У поступку признавања иностране образовне исправе у сврху запошљавања може се утврђивати, односно цијенити: да ли је установа која је издала диплому призната, односно акредитована од стране надлежног органа у земљи у којој је стечена образовна исправа; систем образовања у земљи у којој је стечена инострана образовна исправа; трајање и ниво, односно степен образовања без упоређивања образовног, односно студијског програма; вјеродостојност образовне исправе; као и друге околности од значаја за признавање исправе ради запошљавања – кажу из министарства.
Упитани да ли планирају измјене Закона о признавању иностраних образовних исправа и шта треба мијењати, с обзиром на чињеницу да се из држава региона годинама увозе дипломе сумњивог квалитета, истичу да су измјене Закона о признавању иностраних образовних исправа планиране програмом рада Владе за ову годину.
– Тим измјенама и допунама желимо да на најбољи начин зауставимо „увоз“ образовних исправа које не задовољавају тржиште рада а основни циљ нам је да младе људе усмјеримо да се уписују на установе које су се показале квалитетним и чији кадар је тражен на тржишту рада. У поступку признавања исправе доноси се рјешење на основу којег се призната квалификација уписује у радну књижицу. У већини земаља процедура признавања квалификација није строго прописана законима већ је, на неки начин, препуштено тржишту рада, односно процјени послодаваца. У коначном, на самим послодавцима је да на основу искуства цијене одређене квалификације те да на основу истог запошљавају носиоце диплома – објашњавју из министарства.