Пише:Марија Вешовић
Као просветни радник имам потребу да напишем овај текст. Ево већ три дана идем у школу, поново у други разред основне, са мојим основцем. Није ми лако, иако сам мислила да ће ми бити лакше с обзиром да сам и сама просветни радник. Али ипак не знам како се деци објашњавају правила писања писаних слова, технику повезивања слова и тако даље…Када мени није лако, вероватно није лако ни оним родитељима који нису просветни радници и разумем их у потпуности. Али није време да поново осуђујемо, није време да ловимо грешке и да се смејемо лапсусима. Прво, што тиме дајемо лош пример својој деци која све мање поштују своје учитеље, наставнике.., јер ионако су просветни радници они који су криви за све када су наши анђели у питању: ако не знају математику, нису их научили у школи, ако не знају где је север опет су криви учитељи, чак и ако не знају да кажу „добар дан“ и тада су криви учитељи. Па гле чуда: ипак нису они криви! А друго…ставите се у положај просветних радника који су изложени данас критици народне масе. Размислите да свако од нас ради свој посао испред камера и то да нас гледају сви, гледали би раднике на шалтерима како отварају пасијанс, како понеко чак и виче на странке и тако даље и тако даље….
За само три дана моје колеге су снимиле преко триста видео материјала како наша деца не би била ускраћена знања, или макар смерница како да до тог знања дођу. Велики је то посао и физички и психички. Већина је камеру видела само на свадбама када су их снимали, а сада држе час камерама, празном простору, а навикли су на дечију грају , причу, гласове. Довољна је казна за нас као просветне раднике што су нам учионице празне, не кажњавајте нас још и осудама. Није време за осуде, никада није време за то, а посебно не сада када се сви трудимо да што лакше и безболније превазиђемо све ово што нас је снашло. Колико имате вибер група у телефону ових дана? Доста, зар не? Колико је од тих група повезано са школом? Већина. Учитељи, наставници, професори сви ми радимо, па слободно могу рећи 24 сата, верујем да смо чак почели и да сањамо преписке са родитељима, децом, па се не жалимо. Радимо то са великим ентузијазмом и пре свега са великом љубављу према деци и свом послу. Сви ми грешимо, нема тога ко је непогрешив, али наше грешке не виде стотине хиљада гледалаца на телевизији. Сви смо ми, ових дана, по мало просветни радници, сви ми се бавимо образовањем своје деце, а онај део васпитања је ваљда увек био ту.
Кад кренете следећи пут да ловите грешку, да снимате лапсусе, немојте! Сетите се само како је било Вама, када Вам дође контрола на посао, колико сте били под тремом! А просвети је сада контрола читава нација! Надам се да ћемо, кроз овакав процес одржавања наставе, вратити важност просветарима, поново схватити колико су битна карика у развоју једног друштва. Надам се, исто, да ће престати и она прича „ма да, ви одмарате по неколико месеци, вама је посао лак“..како то онда да сада нама, као родитељима, није лако да учимо са својом децом? Просвета ових дана лебди у безваздушном простору, предајемо имагинарној деци, без креде и табле. Немојте да отежавамо, већ једном да им дамо подршку, вратимо просветарима место које заслужују у друштву (оно исто које су имали док смо ми од 40 плус ишли у школу) јер заслужују место на врху, на пиједесталу, одмах поред здраствених радика, јер лекари лече болести, а просвета нам лечи душу новим знањима! Браво колеге, браво просвето!