Предсједник Интернационалне полицијске организације Црне Горе (ИПО) Иван Пекић, казао је да је полиција годинама на лошем гласу, због тога што постоје појединци који су каљали то часно звање, те да успјешне борбе против организованог криминала и корупције нема без адекватне сарадње безбједносних структура, НВО сектора и медија
Он је на конференцији „Улога цивилног сектора, медија и безбједносних служби у борби против организованог криминала, корупције и тероризма на путу ка ЕУ“ , казао да се не може цијела Управа полиције и Министарство унутрашњих послова, АНБ и све службе које се баве безбједношћу окарактерисати као лоше и рећи да тамо раде све најгори људи. Наравно да није тако. Тамо раде много квалитетни и предани људи, који су спремни да погину за ову државу.
„Будно ћемо пратити сва дешавања у Црној Гори. У дијелу прекорачења овлашћења, тражићемо да се до краја расвијетле случајеви у Тивту и Цетињу. Увијек ћемо похвалити у дијелу гдје су за похвалити, али у оном дијелу гдје треба да их критикујемо итекако ћемо им бити критичари“, казао је Пекић.
Он је истакао да оно што се десило на Цетињу нема никакве везе са државним ударом, као што, како сматра, државни удар није ни оно што се десило 2016. од Демократског фронта.
„Ја вам тврдим да ни то тада, ни ово данас није покушај државног удара. Државни удар је насилна смјена власти од стране побуњеног дијела власти или од стране војске, може бити миран или насилан и без присуства масе. Мислим да ова дефиниција говори све и зато оно што се десило на Цетињу и оно што се десило 2016. године није државни удар, нити тероризам, нити пуч“, рекао је Пекић.
Како је истакао, успјешне борбе против организованог криминала и корупције нема без адекватне сарадње безбједносних структура, НВО сектора и медија, а јачање полицијског интегритета је императив, јер полиција мора дјеловати у складу са Уставом, законом, међународним стандардима, како би у пракси показала потпуну посвећеност владавини права.
Новинарка ТВ Вијести Светлана Ђокић, казала је да годинама медији и јавност слушају о томе шта је безбједност, сигурност, како су та питања веома важна за пут ка Европској унији, али нема конкретних резултата.
„Добро нам је познато шта је посао полиције и и добро нам је познат њен значај, али је непознато шта су они све урадили протеклих година по питању изазова који су тема конференције. Медијима је, баш као и службама безбједности, циљ да дају свој допринос да се очува безбједност и стабилност наше државе и да се омогући да наша дјеца безбједно живе“, рекла је Ђокић.
Политика се не смије уплитати у медије и у структуре безбједности
Када је ријеч о организованим криминалним групама и о два клана из Котора, како је казала, управо су медији указивали да је дошло до рата двије криминалне групе, а безбједносне службе слале поруку да је ријеч о изолованим случајевима.
Поручила је да се не смије дозволити да се политика мијеша ни када је ријеч о медијима, ни о структурама безбједности.
Представник Мреже за истраживање криминала и корупције (ЛУПА) Владимир Оташевић, сматра да без адекватне сарадње безбједносних структура, НВО сектора и медија, нема ни успјешне борбе против организованог криминала.
„Одговорност мора да се тражи за све оне који борбу опструирају, дефинитивно и у државним органима, и у свим сферама друштва. Организовани криминал има своје војнике, то су обично појединачни случајеви и дефинитивно та сарадња мора бити на нивоу, како би се и ти појединци откривали“, казао је Оташевић.
Предсједник синдиката Управе полиције Младен Шушкавчевић, рекао је да је поражавајући податак да се само један одсто регистрованих организација цивилног друштва на Западном Балкану бави борбом против организованог криминала или корупције.
„У том дијелу је неопходна боља регионална сарадња између организација цивилног друштва које заједно треба да пронађу најбољи начин како би се одржале отворене комуникације и канали са различитим нивоима власти. Међународни законодавни оквир адекватно не препознаје важност цивилног друштва у борби против организованог криминала и не предвиђа његову потпуну укљученост. Као посљедица тога, напори цивилног друштва да се постигне напредак у борби против организованог криминала остају узалудни. Стога се цивилно друштво залаже за ревизију постојећег законодавног оквира“, рекао је Шушкавчевић.
Борба против корупције је, како је казао, од огромног значаја, јер корупција доноси нестабилност и сиромаштво друштва.
Додао је да је црногорска полиција у међународној сарадњи препозната као поуздан и повјерљив партнер на рјешавању стратешких и оперативно-безбједоносних питања.
У МУП-у посебна јединица за праћење имовинског стања припадника безбједносног сектора
Представник Министарства унутрашњих послова Петар Копривица, казао је да је новим Законом о унутрашњим пословима предвиђена значајна новина, која подразумијева да је уведена контрола рада у Министарству који ће обављати посебна јединица, чије је формирање у току.
„Та контрола рада огледаће се у контроли имовинског стања и животног стила припадника безбједносног сектора. Службеници чије имовинско стање и животни стил нису сразмјерни са зарадом, ускоро ће Јединици за антикорупцију морати да полажу рачуне, али и да на полиграфу одговарају на питања о поријеклу имовине, евентуалним везама са криминалним групама, додатном извору зараде и сл“, рекао је Копривица.
Циљ је, како је казао, да се на неселективан и непристрасан начин препозна труло ткиво система и да се ти појединци удаље из службе и процесуирају у складу са законома, а провјери ће, како је додао, бити подложни сви припадници безбједносног сектора.
„Потребна нам је заједничка институционална борба, реформисани тим који ће радити по европским стандардима у интересу заједнице у цјелини“, рекао је Копривица.
Портал РТЦГ