Зашто су мала дјеца можда мање подложна коронавирусу или мање склона испољавању симптома цовид-19, болести коју он изазива, остаје тема вруће расправе међу научницима. Теорије варирају од могућности да дјеца имају мањи број рецептора које вирус користи као капију за респираторни систем до њиховог општег имунитета због веће изложености другим врстама коронавируса.
Дјеца имају само пола вjeроватноће да ће се заразити коронавирусом, откривају студије.
UNICEF је већ изнио податак да отварањем школа није увећан број заражених.
„Научни докази о ефектима затварања школа су слаби и спорни“, рекла је Камила Столтенберг, генерална директорица Норвешког института за јавно здравље, која је савјетовала норвешки пандемијски одговор.
Наставу организовану путем телевизије и путем могућности које нуди интернет је било много лакше спровести у протеклом периоду, јер је био крај школске године. И поред максималне ангажованости наставника и родитеља ученика млађег узраста, учинковитост није била ни близу оне коју пружа рад у учионици. Почети школску годину наставом на даљину је много већи ризик по квалитет знања. Зато је оправдано велико интересовање родитеља о томе како ће се организовати настава од септембра.
Шефица канцеларије СЗО у Црној Гори, Мина Брајовић, гостујући у емисији Боје јутра изјавила је да је став Свјетске здравствене организације да се школе отворе у тренутку када ширење вируса корона буде под контролом. „Дјеца морају да имају адекватне услове. Да редовно перу руке водом и спуном, а знамо да има случајева по школама гдје санитарни чворови нису у реду“, рекла је Брајовић. Истиче да затварање друштва због вируса корона није опција, а ни избор, већ да се морамо научити да живимо са вирусом. Такође, истиче да „ нико није безбједан док свако није безбједан. Имамо 165 потенцијалних вакцина, 20 вакцина је добило статус кандидата, а 5 или 6 вакцина су на клиничком испитивању.“
Начин на који ће се започети нова школска година у Црној Гори је и даље под знаком питања. У току је припремање телевизијских часова за случај да ће се наставити путем интернет мреже и емитовања на телевизији.
Из разговора са родитељима може се закључити да страхују од оваквог вида наставе од септембра и надају се да ће своју дјецу послати у школе. Такође, наставници негодују, јер се ближи почетак школске године, а конкретних информација о начину извођења наставе нема. Сматрају да је то неозбиљно од стране надлежних, јер се преко њих који изводе наставу увијек и сва копља ломе.
Поновно отворене школе у Европи и Азији углавном су избјегле епидемију коронавируса. Имају лекције за остатак свијета, па и за Црну Гору.
(Извор: Washingtonpost.com)
Многе државе широм свијета напредују са плановима за редовне, тј. пуне капацитете и индивидуалне часове, након што су у великој мјери избjегле епидемије коронавируса повезаних са школама током пробних поновних отварања у прољеће.
Од Белгије до Јапана, школе одустају од одређених мjера социјалног дистанцирања, као што су распоред наизмјеничних дана или додатни простор између столова. Одлучили су да похађање школе са хонорарним или добровољним дијелом, допуњено учењем на даљину, није довољно те да су пуне учионице пожељне.
Та искуства и закључци могу пружити надајуће смјернице друштвима која још увијек размишлјају како да се ученици и наставници врате у учионице у основним и средњим школама. Закључено је да, након што су отворили школе, нису имали никаквих епидемија.
Забринутост остаје за старије студенте.
Прорачуни, међутим, могу бити различити за тинејџере и студенте, јер се сматра да су они склонији вирусу и способнији за ширење.
Неке школе одустају од социјалног дистанцирања
У многим нацијама које се спремају за отварање школских зграда први пут на јесен, социјална дистанцирања доминирају у дебати.
Италијанска влада, која је затворила школе када је пандемија први пут експлодирала и није покушала поново да се покрене на прољеће, обавезала се да ће поново покренути часове средином септембра и обавезала се на „мање пренапуњене учионице“.
Америчке школе се надају отварању за 56,6 милиона ученика.
Ипак, службеници за јавно здравство и истраживачи упозоравају да је већина припрема у школама у раној фази. Много тога остаје непознато о интеракцији између деце, школа и вируса. Школе су се поново отвориле само у земљама у којима је вирус под бољом контролом него у многим деловима Сједињених Држава. И родитељи и наставници, посебно у Европи, изразили су своју забринутост. Рано је рећи, како је предсједник Трамп рекао прошле седмице, да су „У Њемачкој, Данској, Норвешкој, Шведској и многим другим земљама, ШКОЛЕ ОТВОРЕНЕ БЕЗ ПРОБЛЕМА“.
Иако се до сада документовани случајеви млађих ученика који преносе вирус својим наставницима и уопште одраслим особама изгледају ријетко, постоји трајна брига о подложности тинејџера, студената на факултетима и њихових наставника. А, посебно у заједницама у којима се вирус и даље широко шири, можда ће бити потребне сложене и скупе мјере да се избјегне гашење читавих школа сваки пут када ученик буде позитиван.
Arnaud Fontanet, шеф одељења за епидемиологију насталих болести при Институту Пастер у Паризу, рекао је да је „радо“ послао своје четворо тинејџера назад кад су се француске школе средином маја поново отвориле на добровољној основи. Али нагласио је да је то само зато што „вирус у Француској не циркулише превише“.
„Средњошколци су и даље заразни, а основци су мање заразни, али немају нулту ризик“, рекао је.
Мало је доказа о епидемијама везаним за основне школе.
Фински истраживачи јавног здравља нису пронашли доказе о ширењу коронавируса у школи након наставка наставе у мају.
Званичници за јавно здравство и истраживачи кажу да нису примијетили много преноса коронавируса међу ученицима или значајан пораст ширења у заједници као последица тога што су школе у току – бар за ученике млађе од 12 година. Виролози упозоравају да може бити додатног ширења које није препознато, јер тестирање асимптоматских људи, посебно дјеце, остаје ријетко. Али у многим случајевима, мала дјеца која су позитивна приликом тестирања, добила су вирус од некога у својој породици и чини се да нису заразила друге у школи. Увидом у извјештаје два или три основношколаца са вирусом, често се испостави да су браћа и сестре.
У Финској, када су истраживачи јавног здравља прикупили резултате тестова дјеце млађе од 16 година, нису открили доказе о ширењу у школама и промјени стопе инфекције за ту старосну групу након што су школе затворене у марту или поново отворене у мају. У ствари, стопа инфекције међу дјецом била је слична Шведској, иако Шведска никада није затворила своје школе, наводи се у извештају који су у објавили истраживачи из ове двије земље.
У Шведској су истраживачи такође открили да запослени у дневним установама и основним школама немају већу опасност да се заразе од људи који раде у другим професијама.
„Заправо почиње да се надовезује на чињеницу да је ризик од преношења, број избијања у којима је индекс дијете, врло низак, а чини се да је то слика свуда другдје“, рекао је Otto Helve, који је радио на извјештају као специјалиста за педијатријске заразне болести Финског института за здравље.
Рекао је да је своју дјецу послао назад у школу.
Свеукупно запажање је неке довело до питања да ли је уопште оправдано затварање школа.
С.Б.