Поповић Самарџић: Морамо да затворимо угоститељске објекте, теретане, казина…
Епидемиолошкиња истиче да је потребно што прије направити стручно вијеће који зна стратегију, те да то тијело морају водити стручни епидемиолози, тијело коме ће грађани да вјерују
Гостујући у “Бојама јутра” на ТВ Вијести епидемиолошкиња и предсједница Синдиката доктора медицине Милена Поповић Самарџић рекла је да епидемиолошка ситуација у Црној Гори постаје све сложенија, иде према ружном сценарију, али ако се будемо придржавали мјера које су на снази, за два мјесеца би могло доћи до побољшања стања.
“Као да не постоји национално тијело, институције, као као да је све замрзнуто, то је мој осјећај. Сви треба да се запитамо шта можемо да урадимо како би ову ситуацију учинили бољом, почевши од институција. Најједноставнији и најефективнији пут у борби против вируса короне је ношење маски. Ако би се држали свих препорука, требало би два мјесеца да побољшамо стање”, рекла је др Поповић Самарџић.
Због све већег броја обољелих И хоспитализованих пацијената од Ковида-19 докторка истиче да је потребно што прије увести драстичније мјере.
“Морамо да затворимо угоститељске објекте, теретане, казина. Да контролишемо јавно окупљање младих. Молим људе да у затвореном простуру носе маске, да праве дистанцу. Млади људи носе вирус кући”, рекла је др Поповић Самарџић.
Епидемиолошкиња истиче да је потребно што прије направити стручно вијеће који зна стратегију, те да то тијело морају водити стручни епидемиолози, тијело коме ће грађани да вјерују.
“Институције молим да што прије образује стручно тијело коме ће грађани да вјерују. Изјаве др Весне Мирановић изазивају револт код грађана”, рекла је др Поповић Самарџић.
Због највећег жаришта епидемије у Никшићу И Беранама др каже да мора да се размишља локално.
“Ситуације је све сложенија. Морамо дјеловати локално, привремене болнице у Беранама И Никшићу морају што прије да се отворе. Пацијенти из Никшића се већ усмјеравају у болницу у Бару. Колеге су преморене и све их је мање. И међу здравтсвеним радницима има заражених”, истакла је др.
Др каже да иземеђу здравственим радницима нема комуникације, да Институт држи информације за себе, те да она не зна све позитивне случајеве на Цетињу.
Истиче да стратегија мора да буде тестирање, тражење контаката обољелих, изолација.
Сматра да микробиолози нису довољно укључени у посао, да им је потребна само подршка у техничком смислу, како би могли да помогну својим колегама.