Бранка Бошњак из Покрета за промјене истакла је значај образовања за искорјењивање сиромаштва
Свако треће дијете у Црној Гори у ризику је од сиромаштва, а очекује се да ће се тај број повећати због економске кризе изазване пандемијом ЦОВИД-а-19. Из тог разлога су УНИЦЕФ-овимлади репортери, на Свјетски дан дјетета, заједно с предсједником Скупштине Црне Горе Алексом Бечићем,покренули кампању за смањивање сиромаштва дјеце у Црној Гори.
Млади репортери разговарали су спредставницима посланичких клубова Скупштине Црне Горе и тражили им да у једном минуту одговоре на питање:Како смањити сиромаштво дјеце у Црној Гори?
Бранка Бошњак из Покрета за промјене истакла је значај образовања за искорјењивање сиромаштва.
„Оно што је важно јесте да систем пружи руку тој дјеци, да их извуче из зачараног круга, а ту велику улогу игра образовање, јер дјеца која су сиромашна обично каскају за својим вршњацима у образовању, а то не смијемо дозволити”, поручила је Бошњак.
Да сиромаштво није само недостатак прихода и да јепредставља значајнији проблем у одређеним дјеловима наше земље, истакао је Ервин Ибрахимовић из Бошњачке странке.
„Да подсјетим да једна трећина наше дјеце живи на сјеверу, али је застрашујући податак да близу 60 одсто сиромашне дјеце живи на сјеверу. Мислим да ће то бити један од приоритета‒ равномјерни регионални развој наше државе”, истакао је Ибрахимовић.
Милош Конатар из Грађанског покрета УРА сматра да треба пружити подршку свој дјеци, али да она треба да буде већа за ону дјецу која су више погођена сиромаштвом.
„Наша намјера, осим да свако дијете у Црној Гори прима дјечји додатак, јесте и да она дјеца која су у стању материјалних и посебних потреба примају и до по 10 одсто веће накнаде него што су оне данас”, истакао је Конатар.
Посланик партије Социјалдемократа Борис Мугоша поручио је да се током текуће кризе буџет за социјалну и дјечју заштиту не смије смањивати.
„Важна порука мора да буде да не смијемо смањивати буџетска издвајања за социјалну и дјечју заштиту. Напротив, мислим да ће бити потреба за повећањем тих средстава, јер је један значајан број породица остао без посла односно смањени су им приходи усљед негативних посљедица пандемије ЦОВИД-а-19”, нагласио је Мугоша.
Марко Ковачевић из Демократског фронта истакао је значај пружања подршке породицама током раног развоја дјеце, а указао је и на потребу да се родитељима помогне кроз обезбјеђивање бесплатних књига и школског прибора за дјецу.
„Држава би требало да да субвенције на оне производе који су неопходни у првих годину дана за одгајање новорођенчета. Такође, знамо да, поготово у приватном сектору, приватни предузетници се лако одлучују да дају отказ трудницама, женама које имају дјецу или женама које планирају да имају дјецу”, поручио је Ковачевић.
Данијел Живковић из ДПС-а сматра да сви могу допринијети смањивању сиромаштва дјеце, а посебно истиче стварање могућности за активно учешће младих у томе.
„Сиромаштво у Црној Гори ће се смањити тако што ће сваки актер друштвено-политичког живота на јавној сцени дати свој максимум и тако што ћемо обезбиједити, на квалитетан начин, да млади људи, кроз креирање омладинских политика, дају свој максималан допринос у овој сфери”, поручио је Живковић.
Посланик Демократске Црне Горе Данило Шарановић истакао је значај пружања веће подршке младим родитељима који се суочавају с изазовима попут запошљавања, кредитних оптерећења и рјешавања стамбеног питања.
„Стога, у борби против сиромаштва, један од конкретних потеза био би осмишљавање подстицајних мјера у циљу рјешавања економско-социјалних проблема младих брачних парова”, поручује Шарановић.
Драгиња Вуксановић-Станковић из СДП-а сматра да је кључно улагати у остваривање потенцијала сваког дјетета.
„Смањивање сиромаштва у Црној Гори је могуће ако заједнички дјелују и Влада и цивилни сектор и медији, а нарочито породице на начин што ћемо сви заједнички улагати у потенцијал дјеце и утицати да се створи демократски амбијент, како би се у њему сва она начела Конвенције о правима дјетета имплементирала”, поручила је Вуксановић-Станковић.
Драган Вукић из СНП-а најавио је нова законска рјешења чији је циљ смањивање сиромаштва дјеце у Црној Гори.
„Смањивање сиромаштва дјеце је могуће кроз нова законска рјешења, као што је Закон за мајке са троје и више дјеце, који ћемо поново вратити у скупштинску процедуру, као и Закон о дјечјој и социјалној заштити, кроз који ћемо помоћи дјецу преко дјечјег додатка, тако да сва дјеца у Црној Гори примају дјечји додатак, а не, као до сад, да га примају само дјеца социјално угрожених и родитеља који не раде”, поручио је Вукић.
УНИЦЕФ-ови млади репортери наставиће кампању тражећи одговоре у једном минуту на исто питање − Како смањити сиромаштво дјеце у Црној Гори?‒од представника нове владе, када буде изабрана, академске заједнице, међународне заједнице, цивилног сектора, релевантних институција, младих, родитеља, итд. Одговоре ће дијелити са свим медијима, али и на друштвеним мрежама како би омогућили веће учешће грађана у овој дебати.
Брза процјена социо-економског утицаја ЦОВИД-а-19, коју је у априлу текуће године спровео УН систем у Црној Гори, показује да свака трећа породица с дјецом млађом од 6 година не може приуштити све основне производе за бебе и дјецу. Слично томе, једна трећина породица с дјецом узраста од 6 до 18 година наводи да не може приуштити одјећу и обућу за своју дјецу. Стога би реформа система социјалне заштите, како би се осигурао адекватан животни стандард за свако дијете у Црној Гори, требалода буде хитан и суштински дио опште стратегије друштвено-економског развоја земље.
Извор: Вијести