Предсједник независног удружења правника Црне Горе, адвокат, др Никола Булатовић представио је основне и кључне мјере за постизање независности и самосталности правосуђа у Црној Гори.
Независно удружење правника Црне Горе (НУП) представило је јавности свој програм побољшања стања у судству и тужилаштву након демократских промјена у ЦГ, као и предлоге на који начин се може одблокирати постојећа ситуација у овим институцијама.
У плану који носи назив ,,Основне и кључне мјере за постизање независности и самосталности правосуђа у Црној Гори“ саопштене су приоритетне активности. Наводи се да се претходна власт, одређеним решењима у Уставу, жестоко обезбиједила, да се, и после ње, очува судство и тужилаштво које је она инсталирала, али и да постоје механизми како да се, ипак, дође до деполитизације и професионализације и избора нових, некомпромитованих људи.
У првом реду, кроз лустрацију и допуне закона могу се елиминисати партијски кадрови и омогућити да та радна мјеста добију способни и поштени.
У плану се такође наводи да је ,,јавна тајна да се ниједан судија није могао изабрати без мишљења СДБ, односно АНБ. Јасно је да нијесу све судије сарадници некадашње СДБ, односно АНБ, али је сигурно да један огроман број јесте, као и да је примао новац и остваривао друге привилегије. Зато би требало, предлажу у Удружењу, у Закону о судовима (који се усваја простом већином) додати нови члан који гласи:
-Судија (ово исто треба да важи и за следећа лица: државни тужилац, члан Судског савјета и члан Тужилачког савјета, па би одлично послужило да се промијени и добар број чланова Судског савјета) не може бити лице
које је или које је било члан тајне организације. Образложење НУП је да је судија морална дужност: Требало би да буде и најморалнија у држави, па се поставља логично питање може ли припадник тајне службе, шпијун, доушник или агент, свеједно како га назвали, бити судија. Ако то може, онда, да се то јавно каже и да се јавно објави ко то подржава, али, јасно је да не може и да то неће нико нормалан јавно подржати, истичу у Удружењу.
Нјихова идеја је да се утврђивањем тога који је судија припадник АНБ, бави Државна комисија за провјеру коју би формирала Скупштина Црне Горе, а чланови те Комисије би морали да чувају ову тајну.
Такође, наводе у Удружењу, мјесец дана након формирања владе неопходно је утврдити које су судије незаконито добиле станове и кредите, што је само по себи и неморално и чин корупције, па се поставља логично питање могу ли такве особе обављати посао судије.
Исто тако, каже се у плану, у Уставу пише да је судијска функција стална. Али, ако један суд престане да постоји, онда, логично је да, у тим судовима престаје и судијска функција.
Јер, ако више нема суда, не може бити судији да иде у други суд – како, гдје, у који суд и на који начин, ако су други судови попуњени.
Нестала су бројна предузећа, која су имала хиљаде радника и сви од њих су били запослени за стално, тако могу нестати и судови. Али, како истичу у НУП, могу настати и други судови, који би се попунили од нових кандидата, јер не постоји могућност да се они чији су судови престали да постоје, постављају у друге судове. Дакле, у том случају, нови избор, из почетка.
Из Удружења предлажу укидање Врховног суда и формирање Касационог суд, с додатним надлежностима, укидање Управног суда и пребацање његових надлежности у други суд, укидање Привредног суда и формирање два Трговинска окружна суда (Подгорица и Никшић), укидање основних судова и формирање четири Окружна суда (Подгорица, Бар, Никшић и Бијело Поље), а остали основни судови би били организационе јединице ових судова, по територијалном принципу. А, све ово се може регулисати новим Законом о судовима, који се усваја простом већином, истичу у Удружењу.
Они предлажу и доношење „Закона о лустрацији у правосуђу“ који би се односио на судије, државне тужиоце, нотаре, јавне извршитеље, судије за прекршаје, чланове Судског савјета и чланове Тужилачког савјета.
У Удружењу су дали и предлоге за ефикасно решавање проблема у тужилаштву. Наиме, како се наводи, за државне тужиоце Устав ЦГ не предвиђа сталност функције, већ се Законом утврђује мандат (може 3, 4 или 5 година). Такође, није потребна 2/3 већина за усвајање Закона, већ проста већина, а, у новом Закону се уписује оно што ће најбоље дати резултат.
Тако се, Законом, може промијенити садашњих 3/5 у Скупштини, истичу у Удружењу и наглашавају да ,,све што је реално око Лустрације за судије, важи и за државне тужиоце“.
Они истичу да је ,,реална процјена да су преко 90% садашњих тужилаца сарадници АНБ“.
Они који брину за кадровску структуру за нове државне тужиоце треба да знају да у Црној Гори има преко 1.000 адвоката.
У Удружењу наводе да је Државно тужилаштво у последњих 5 година, поготову, од формирања Специјалног државног тужилаштва, постало ударна песница режима, па реогранизација и кадровска обнова Тужилаштва мора бити један од приоритета нове власти. Неопходно је донијети нови Закон (један исти и за Специјално и за остала Тужилаштва) спровести другачију организацију и одредити другачији називи за Тужилаштва, а број државних тужилаца најмање удвостручити, да би се могло одговорити огромном обиму посла који се очекује у борби против криминала и корупције.
Потребно је, напримјер, назив Врховни државни тужилац замијенити називом него Предсједник Врховног државног тужилаштва, укинути основна тужилаштва и формирати окружна (на челу с предсједницима окружних државних тужилаштава) и то Подгорица, Никшић, Бар, Котор, Беране, Бијело Поље, а, досадашња основна тужилаштва би постала организационе јединице окружних. Такође, кажу у Удружењу, мандат тужиоца би се повећао или смањио за једну годину, послове Специјалног државног тужилаштва пребацити у Окружно државно тужилаштво у Подгорици (као што је у великом броју еворпских земаља) и од тих послова формирати два посебна одељења:
-одељење за ратне злочине и
-одељење за корупцију и организовани криминал, на чијем челу би се налазили окружни тужиоци – руководиоци ових посебних одељења.
У НУП закључују да за све ово није потребна промјена Устава, нити 2/3 или 3/5 за одлучивање (јер то нема у Уставу).