Устав Црне Горе не познаје институт мањинске Владе, нити признаје било коју другу извршну власт осим оне која је резултат парламентарних избора, оцијенио је професор међународног приватног и некадашњи предсједник и судија Уставног суда Црне Горе Благота Митрић.
Црна Гора је, према његовом мишљењу, још увијек држава неразвијене парламентарне демократије зато што њени највиши органи грубо крше Устав бирајући Владе у разним формама које нису у складу са највишим правним актом.
-Посебан је проблем што у формирању таквих неуставних Влада, нарочито мањинске, постоји ноторна чињеница да оне нису “производ” парламентарних избора односоно већинске воље грађана него је резултат углавном политичке и друге корупције. Исто тако, није ни природно, ни нормално да премијера даје политичка странка која броји три до четири посланика у Скупштини, тако да оне партије које представљају огромну већину у Парламенту, могу с њима да се “играју као са малом дјецом”, јер је у њиховим рукама политичка моћ, од које зависи доношење закона, које предложи Влада, а треба да га усвоји Скупштима- нагласио је професор Митрић на свом Фацебоок профилу.
Професор Митрић констатује да су унутрашња и међународна политика претходних дана побиједиле право у Црној Гори и да то ни за једну државу није добро, а понајмање за њене грађане.
Коментаришући тезе политичара да је институт мањинске владе и раније био употребљиван у Црној Гори и да је исти модел примјењиван и у другим демократским држава, Митрић изјављује да су оне ирелевантне.
-Тврдње политичара да је то била пракса у Црна Горе и раније, ништа не значе, зато што се “из ранијег неправа не може изводити исто право” (латинска сентенца, Богишић, општеприхваћено правило међународног права…). Тачно је да мањинске Владе постоје у другим демократским државама, али баш зато што су демократске и што је то тако по њиховим уставима- напоменуо је професор Митрић и додао:
– Наш Устав не познаје ниједну форму Владе, осим оне која је резултат ванредних или редовних парламентарних избора, који су децидно прописани Уставом Црне Горе члановима од 83 до 94. По логици ствари ако би у кризним периодима мањинска Влада увијек била решење онда би се тиме за сва времена избацио институт ванредних парламентарних избора Уставом прописан- казао је Митрић.
Кривокапићева Влада је постала мањинска након што јој је ДФ ускратио подршку
Он је оцијенио да је Влада Здравка Кривокапића постала мањинска оног тренутка када јој је Демократски фронт, као најјачи конституент у парламентарној већини отказао подршку.
-Тада је требало ићи на ванредне парламентарне изборе о чему сам у то вријеме јавно говорио- навео је Митрић за БОРБУ.
У Црној Гори се систематски спроводи политичко насиље над Уставом
Као доказ политичког наслија над Уставом Црне Горе, Митрић издваја двије уставне одредбе- “Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободне изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом” и “носилац суверености је грађанин који има црногорско држављанство” члан 2 Устава Црне Горе.
“Формирање мањинске Владе се бјелодано очитује политичко насиље над Уставом Црне Горе”, казао је Митрић.
-Је ли се формира нова власт? Јесте… Је ли било демократских избора, у складу са Уставом? Није…Је ли носилац суверености грађанин који има црногорско држављанство? Јесте…Све троје је погажено и показано да је политика јача од Устава- истакао је у једној од својих бројних опсервација које тичу мањинске Владе Митрић.
Ђукановић прије годину и по дана “потрошио право” да предлаже мандатара
Митрић је става да предсједник Републике Црне Горе Мило Ђукановић по Уставу не може опет да предлаже мандатара који ће састављати неку будућу Владу, јер је исто право искористио прије годину и по дана када је за мандатара 42. Владе Црне Горе предложио донедавног премијера Здравка Кривокапић.
– Устав је јасан- Предсједник Црне Горе предлаже мандатара о року од 30 дана од дана конституисања Скупштине. Је ли Предсједник расписао изборе, након којих се одређује мандатар? Није… Је ли конституисана Скупштина након избора? Није…Уствари, јесте, али прије годину и по дана, па је одавно прошао рок од 30 дана…
Ради се у добро познатом правном институту о “потрошеном праву”, јер је предсједник искористио то право још 2020. године, а према Уставу важи правило “Не бис ин идем” (“Не може два пута о истом”)- указао је професор Митрић.
Неопходни закони о Скупштини и Влади
Са систематским кршењем Устава наставиће се, сагласан је Митрић, све док се у Парламенту не усвоје закони о Скупштини и Влади.
-Нажалост, никад није донешен Закон о Скупштини. С друге стране, статус Владе такође је регулисан Уставом Црне Горе члановима од 101 до 110, који поткрепљују већ поменуту тврдњу о избору Владе. Нажалост, ни Закон о Влади никада није донешен- казао је Митрић.
“Све у свему још је већа правна жалост да и међународна политика што се тиче теме мањинске владе у Црној Гори је побиједила право, тако што на примјер један страни амбасадор каже да је формирање мањинске Владе унутрашња сртвар Црне Горе, а представница Европске уније каже да мањинску Владу треба формирати без одлагања, на што они имају право, али немају право ни они ни наши политичари да дезавујишу Устав Црне Горе као да не постоји.И међународна политика је уништила право на тај начин. А ни једна ни друга страна не помиње право као да га нема.А требало би да је ту почетак дискусије о мањинским владама.Дакле они се ни не осврћу на Устав”, закључио је професор Митрић за наш портал.