Богићевица
Проф. др Марко Кнежевић, Плав, 2020.
Према Студији ОЕЦД (Организације за економску сарадњу и развој), која носи наслов „Анализа могућности и проблема развоја зимског туризма у Југославији, Женева, 1969, коју су израдили познати експерти за зимски туризам Жан Итен и Мишел Реј, скијашки терени СФР Југославије располажу са укупно 545.536 метара денивелација, тј. висинских разлика, потенцијалних скијашких стаза.
Потенцијално скијалиште
По тој студији Проклетије са становишта могућности коришћења потенцијалних терена за скијање посједују најбоље услове за развој зимско-спортског туризма на тој државној територији. Као највећа потенцијална скијашка регија, Проклетије по укупном збиру денивелација потенцијалних скијашких стаза од укупно 106.000 м заузимају прво мјесто медју планинама. СФРЈ. Чак су испред Шар планине, Триглава и свих других високих планина.
Од 10 потенцијалних скијашких центара у Југославији 8 се налази на Проклатијама и Шар планини. По денивелацијама експерти су класификовали потенцијалне скијашке центре на велике, средње, и мање. Велики центри су на Проклетијама, Шар планини и Јулијским Алпима у Словнији. Са највише великих центара располажу Проклетије.
Скијаши на мајском снијегу на Богићевици,
Према тој студији, која није нашла примјену у Црној Гори, Црна Гора располажу са укупним збиром денивелација скијашких стаза од 59.330 м. На Плавско-гусињским Проклетијама трасирано је 29 потенцијалних скијашких стаза са укупним збиром денивелација од 42.600 м. Бјеласица располаже са 11 скијашких стаза и збиром од 8000 м денивелација, Комови са 7 стаза и збиром од 5770 м денивелација, а Дурмитор са 4 стазе и збиром 3360 м денивелација. Произилази да су скијашки потенцијали Проклетије скоро дупло већи од скијашких потенцијала Бјелсице, Комова и Дурмитора заједно. Међутим, за разлику од Колашина и Жабљака, гдје је изграђена извјесна туристичка инфраструктура за зимски туризам, на подручју Плава и Гусиња од 29 скијашких стаза не постоји ни једна уређена и активна стаза са жичаром или ски-лифтом, па нема ни зимског туризма. Упркос потенцијалима Проклетија нема на скијашкој мапи Црне Горе.
Потенцијали и предности Проклетија за зимски туризам не могу се упоредити са другим планинама ни са гледишта висине и дужине задржавања снијежног покиваца, што је врло значајан услов у погледу дужине зимске туристичке сезоне и економских ефеката од ње.
Код истраживања услова за скијалишта прихваћен је критеријум да се на географској ширини сјеверне Црне Горе минимална надморска висина са повољним снијежним покривачем налази на 1.100 метара, на сјеверној, сјеверозападној и сјевероисточној планинској страни, и на 1.400 метара. на јужној, југоисточној и југозападној страни. Са гледишта трајања снијежног покривача, услов за постојање зимско-спортског центра је да постоји снијежни покривач са најмање 10-15 цм у периоду од 15. XИИ до 15.ИВ, значи пуна четири мјесеца. Потенцијални скијашки центри у комплексу црногорских Проклетија не само да испуњавају ове услове, него имају неупоредиво веће параметре.
На основу атласа климе, утврђено је да на Проклетијама у појасу од 1400 до 1800 м надморске висине има 70 до 100 дана у току године са снијежним покривачем висине 30 и више сантиметара док на висинама изнад 1800 м до највиших врхова, гдје су главни потенцијални скијашки терени, средњи број дана са поменутом висином снијега износи 140 до 160. Јован Цвијић још још 1913. године запазио да су Проклетије сњеговитије планине од Дурмитора, Комова, Бјеласице и Шар планине. Богатство Проклетија снијежним покривачем у вези је са њиховом апсолутном висином и положајем у зони сукобљавања континенталних и средоземних ваздушних маса.
Због занемаривања снијежних услова у Црној Гори не ријетко се дешава да због недостатка природног и непроизводње вјештачког снијега пропадне сезона у Колашину, па чак и на Жабљаку, док на теренима Богићевице и других потенцијалних скијалишта на Проклетијама снијега за скијање има и до мајског сунца, па ни тада није потребан вјештачки снијег. У неким глацијалним удубљењима има га и у току љета.
Скијашки терен на Попадији, без трагова скија.
Зашто на Проклетијама нема зимског туризма, ево неколико разлога. Политику туризма у Црној Гори назад 30 година владавине одлазећег режима креирали су политичари а не стручњаци. Политичари су фаворизовали и форсирали развој приморске и средишње регије док је сјеверна – планинска тотално запостављена. У развој туристичке инфраструктуре за зимски туризам, па ни за љетњ, на подручју плавско-гусињских Проклетија нијесу улагане никакве инвестиције. То, поред осталог, потврђује одлука Управе Скијалишта Црне Горе донесена 2018. године, којом су предвиђена инвестициона улагања од 100 милиона евра за наредне четири године у изградњи скијалишта у општинама Колашин, Жабљак, Мојковац и Бијело Поље, док је општина Плав, иако са највећим скијашким потенцијалима заобиђена.
Стратегија развоја туризма у Црној Гори до 2020. године даје предност развоју туристичких дестинација Дурмитора, Бјеласица и Комова.
Кластеризацијом у Црној Гори ради повезивања приморског и планинског туризма Проклетије су такође заобиђене. Умјесто да буду посебан кластер, прикључене су кластеру Бјеласице и Комова.