„Радници су дефинитивно највећи губитници транзиционог друштва и бројних приватизација који су их довели у незавидан положај, без много могућности за напредак и повећање накнаде за посао који обављају“

Први мај проглашен је међународним празником рада са намјером обиљежавања сјећања на демонстрације радничког покрета 1886. године, одржане у Чикагу. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети.

Слави се у већини земаља свијета.

Празник рада у претходним деценијама у Црној Гори тешко да се славио, тек – обиљежавао се толико да нас подсјети у каквом неправедном друштву живимо. Чија је кривица незавидан положај радника у нашој земљи – јасно је, узмемо ли у обзир ко је системски урушавао интегритет радника и уништавао сва радничка предузећа. 

Распродавајући национално добро, претходна власт је на првом мјесту понизила радничку класу, те са данас поред лоше економске ситуације у којом се налази већина црногорских породица (док се, с друге стране, политичка „елита“ блиска бившем режиму енормно богатила) у једнако лошој позицији налази и привреда наше земље.

Након тридесет година очекивано је да се први Први мај након пада власти обиљежи и да охрабрење, међутим, да ли можемо свједочити другачији положај радника у Црној Гори? Па ипак, остаје тврдња да је немогуће за неколико мјесеци исправити сва недјела претходника и нада да ће наредни празник обиљежити нове отворене фабрике, радна мјеста, поштовање и уважавање радничких права и – све у свему – бољи положај црногорског радника.

А како дочекујемо овогодишњи празник рада упитали смо Радничку партију која слави свој јубилеј.

Радник је покретачка снага нашег друштва, и док год он не буде задовољан Црна Гора не може ићи путем напретка

„Усљед пандемије корона вируса која је захватила цијели свијет, како у свијету тако и код нас влада економска криза. Радници су у незавидом положају, послодавци усљед слабог пословања приморани су да смањују плате запосленима или дијеле отказе. И прије корона вируса, радници у Црној Гори нијесу били адекватно плаћени за посао који обављају. Нова истраживања показују да је минимална зарада у Црној Гори која износи 222 еура без пореза и доприноса међу најнижима у региону и шире„, наводе из РП.

Према њиховим ријечима, радници су дефинитивно највећи губитници транзиционог друштва и бројних приватизација који су их довели у незавидан положај, без много могућности за напредак и повећање накнаде за посао који обављају.

Мото сваке фирме требао би да буде задовољан радник који ће бити гарант успјешног пословања компаније. Тлачењем радне снаге која нама мотивацију за рад, наше друштво не може ићи путем напретка.

„Права радника морају да се поштују. Прије свега законска одредба о дужини радног времена, систематизацији радних мјеста, нерадним данима, прековременом ангажовању И раду викендом који би морао да се плаћа, што данас већина фирми у Црној Гори не ради. Нажалост, данас се радници суочавају са кашњењем плата, прековремени сати им се не плаћају, а када испоље негодовање због такве ситуације, појединци неријетко добију отказ„, навели су у свом одговору порталу ИН4С.

Радничка партија залагаће се у будућности за отварање нових квалитетних радних мјеста, повећање минималне зараде, израду јавих програма за запошљвање и поштовање законских права радника.

„Радник је покретачка снага нашег друштва, и док год он не буде задовољан Црна Гора не може ићи путем напретка“, закључили су из те партије.